World Challenge Pulpit Series Newsletters

Koracanje U Slavi

wcadmin — Fri, 02 May 2008 10:54:54 -0500

Verujem da postoji samo jedna stvar koja nas moze odrzati u dolazecim teskim vremenima, a to je razumevanje Bozje slave. Ovo ti mozda zvuci kao neki uzviseni koncept koji je najbolje prepustiti teolozima. Ali ubedjen sam da pitanje Bozje slave ima stvarnu, prakticnu vrednost za svakog istinskog vernika. Kada shvatimo taj koncept, otvaramo vrata pobednickom zivotu!

Vec sam pronasao dve vazne istine u vezi sa ovim:

1. Bozja slava je otkrivenje prirode i bica naseg Gospoda

Mozda se secas da je u Starom zavetu Mojsije bukvalno gledao Bozju slavu. Pre toga je Gospod poslao Mojsija bez ikakvog objasnjenja o sebi, osim reci "Ja sam". Ali Mojsije je hteo da zna nesto vise o Bogu. Zato je molio: "Gospode, pokazi mi svoju slavu".

Bog je odgovorio tako sto je poveo Mojsija u stranu i postavio ga u procep izmedju stena. Tada, kako Pismo kaze, on se otkrio Mojsiju u svoj svojoj slavi. "Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe..." (2. Mojsijeva 36:6-7). Verujem da je ovaj odlomak bitan za nase shvatanje onoga ko je nas Gospod. Kada razmisljamo o Bozjoj slavi, cesto mislimo na njegovo velicanstvo i sjaj, njegovu silu i carstvo, ili na neku manifestaciju u njegovom narodu, na primer na bucno slavljenje. Sve to moze biti rezultat gledanja Bozje slave. Ali to nije slava po kojoj on zeli da ga znamo. Bog zeli da ga znamo po otkrivenju njegove velike ljubavi prema covecanstvu. A upravo to je i otkrio Mojsiju: "Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe..." (2. Mojsijeva 36:6-7).

Gospod uvek ceka na to da nam pokaze svoju ljubav - da nam oprosti, obaspe nas svojom miloscu i vrati k sebi!

2. Otkrivenje Bozje slave snazno utice na one koji je prime i mole se da je razumeju

Do ovoga trenutka, Mojsije je video Gospoda kao Boga zakona i gneva. Drhtao je od straha u Bozjem prisustvu, moleci mu se, vapeci i zastupajuci Izrailj. Ovo je bila osnova njegovog "lice u lice" odnosa sa Gospodom.

Ali sada, kada je privi put video Bozju slavu, Mojsije se vise nije plasio Gospoda. Umesto toga, bio je dotaknut i poceo je da ga slavi. "A Mojsije brze savi glavu do zemlje i pokloni se" (8. stih). Video je da Bog nije samo grom, munja i ostri zvuk trube od koga se drhti u strahu. Naprotiv, Bog je ljubav - a njegova priroda je ljubazna i milostiva!

Vidis li neverovatnu istinu koju nam Pismo ovde pokazuje? Istinsko slavljenje nastaje u srcima koja su nadvladana vizijom Bozje nezasluzene ljubavi prema nama. Takvo slavljenje se zasniva na otkrivenju da nam Bog daje od sebe - od svoje dobrote, milosti, spremnosti da oprosti. Zato, ako cemo slaviti Boga u duhu i istini, nase slavljenje mora biti zasnovano na ovoj divnoj istini o njemu.

Zaista, kada dobijemo otkrivenje Bozje slave, nase slavljenje se mora promeniti. Zasto? Kada vidimo njegovu slavu, menjamo nas nacin zivota! To utice na nas izgled i ponasanje, i cini da se menjamo "iz slave u slavu" i sve vise licimo na njega. Svako novo otkrivenje njegove ljubavi i milosti donosi natprirodne promene.

Ubedjen sam da nam se samo na ovaj nacin pruza trajna prilika. Ona ne dolazi putem raznih seminara tipa "Kako da...", niti putem slusanja poznatih propovednika, niti putem citanja knjiga ili slusanja kaseta. Ne - to dolazi putem otkrivenja Boga, i tacka! A Bog nam se na taj nacin vec otkrio u 34. glavi 2. Mojsijeve.

Kada vidimo Bozju slavu, nas odnos sa drugima se menja. Pavle kaze efeskoj crkvi: "Videli ste i okusili Bozju slavu. Sada, budite drugima odsjaj te slave!". "Budite medju sobom cestiti, milosrdni, prastajuci jedan drugom - kao sto je i Bog vama u Hristu oprostio" (Efescima 4:32).

Sada cu vam govoriti o koracanju u Bozjoj slavi.

Mnogi hriscani govore o svojoj bliskosti sa Bogom - o koracanju sa njim, o tome kako ga poznaju i imaju zajednicu sa njim. Ali ne mozemo imati istinsku zajednicu sa Bogom ukoliko ne primimo u nasa srca potpuno otkrivenje njegove milosti i ljubavi.

Zajednistvo sa Bogom se sastoji od dve stvari: 1) Primanja oceve ljubavi, i 2) Pruzanja uzvratne ljubavi. Mozes svakoga dana provoditi sate u molitvi i govoriti Gospodu koliko ga volis - ali to nije zajednica. Ako isi primio njegovu ljubav, onda nisi ni imao zajednicu s njim. Jednostavno ne mozes biti blizak sa Gospodom ako nisi siguran u njegovu ljubav prema tebi.

Psalmista nas podstice da "ulazimo na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom" (100:4). Cemu takvo slavljenje i hvala? I zasto smo dobili tako smeli poziv? Zato sto nam je pokazano kakvom Bogu treba da dodjemo: "Jer je dobar Gospod; milost je njegova u vek, i istina njegova od kolena na koleno" (5. stih).

Znam da, kada dolazim mome Gospodu, ne dolazim strogom, ljutitom ocu. On me ne ceka sa ljutim izrazom na licu, zeleci da me udari palicom po ledjima. On ne ceka da pogresim, pa da kaze: "Uhvatio sam te!". Ne - dolazim ocu koji mi se otkrio kao cista, bezuslovna ljubav. On je ljubazan i nezan, pun milosrdja i nestrpljiv da preuzme moje brige i teret. I znam da me nikada nece izneveriti kada ga pozovem. Zato u njegove dvore ulazim sa slavljenjem i hvalom - jer sam zahvalan za ono sto moj Bog jeste. On se brine za sve sto je u vezi sa mnom!

Ipak, malo je onih koji verom primaju Bozju ljubav prema njima. Mnogi zive u strahu i ocaju, s malo nade ili bez nje, stalno prolazeci kroz bure. Ne shvataju zasto njihovi zivoti nisu ispunjeni i zasto su puni nemira i zbunjenosti. Cesto razmisljaju: "Svaki dan se molim, citam Bibliju. Stalno pokazujem Bogu koliko ga volim. Zasto onda ne osecam mir?". Zato sto nikada nisu shvatili istinu da ih Bog voli! Nisu shvatili da, uprkos svim slabostima i greskama, njihov nebeski otac brine o svemu kroz sta prolaze!

Prorok Sofonija kaze nesto neverovatno o Bozjoj ljubavi prema nama. On pise: "Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spasce te; radovace ti se veoma, umirice se u ljubavi svojoj, veselice se tebe radi pevajuci" (Sofonija 3:17). Ovaj stih nam govori dve vazne stvari o Bozjoj ljubavi:

1. Bog je miran u svojoj ljubavi prema svojim ljudima.

Na jevrejskom, izraz "umirice se u ljubavi svojoj" znaci "bice tih zbog svoje ljubavi". U sustini, Bog kaze: "Nasao sam svoju istinsku ljubav, i potpuno sam zadovoljan! Ne moram da i dalje trazim, zato sto nemam nikakvih zameraka. Potpuno sam ispunjen u ovome odnosu, i necu uskratiti svoju ljubav. Moja ljubav je resena stvar!".

Sofonija nam kaze: "To je Bozja ljubav prema tebi! On zeli da znas: "Nasao sam ono sto sam trazio - a to si ti! Ti si moja velika radost!".

2. Bog veoma uziva u svojim ljudima.

Sofonija svedoci: "...veselice se tebe radi pevajuci" (isti stih). Drugim recima, on kaze: "Bozja ljubav prema tebi je tako velika, da ga tera da peva!".

"Radovati se" znaci biti srecan i ushicen. To je spoljasnji izraz unutrasnje srece. Takodje, to je najveci izraz ljubavi. Jevrejska rec koju Sofonija ovde koristi znaci "skakati u radosnom transu".

Mozes li zamisliti svoga nebeskog oca koji je toliko zaljubljen u tebe da skace od radosti kada samo pomisli na tebe? Mozes li shvatiti njegovu rec koja kaze da te je voleo pre nego sto je stvoren svet, pre nego sto je covecanstvo postojalo, pre nego sto si se uopste rodio? Mozes li prihvatiti cinjenicu da te je voleo cak i kada si krenuo Adamovim gresnim putevima i postao njegov neprijatelj? Tacno je - Bog je unapred znao sve tvoje grehe i padove, pa ipak te je i dalje voleo istom neznom ljubavlju. stavise, on je poslao svoga Duha da ti pokaze tvoju izgubljenost i potrebu za njim. On te je privukao sebi, obgrlivsi te rukama. Tada, kada si u pokajanju prisao krstu, usao si u njegov dar ljubavi prema tebi. Obecao ti je: "Voleo sam te tada, volim te sada i volecu te do kraja!".

Ako te je Bog tako voleo dok si bio duboko u grehu - ako je toliko brinuo, da je dao svoga jedinoga sina da umre za tebe - zasto bi onda povukao svoju ljubav kada posrnes ili padnes? U t!kvim trenucim treba da se setimo onoga sto je on za nas - ljubav, milost, dugo trpljenje. To je njegova slava - a mi uvek treba da se vracamo njegovoj slavi!

Zasto je malo hriscana koji imaju zajednicu i bliskost sa Gospodom?

Veliki broj Bozjih potomaka zna vrlo malo o zivotu zajednistva sa njim. Zasto je to tako? Mislim da takvi hriscani imaju tuznu, izvrnutu predstavu o nebeskom ocu. Secam se Isusove price o sluzi koji je sakrio svoj talant jer je imao iskrivljenu predstavu o svome gospodaru. Sluga je rekao: "... znam da si tvrd covek" (Matej 25:24).

Isto tako, mnogi vernici danas misle: "Nema sanse da se Bog raduje zbog mene, i da mi sa ljubavlju peva. Toliko puta sam ga izneverio i osramotio njegovo ime. Kako me uopste moze voleti - narocito u ovoj borbi kroz koju prolazim?".

Poznavao sam porodice u kojima su se deca skrivala od strogog, nedobronamernog oca. Ta deca bi se lepo igrala sve dok se otac ne bi vratio kuci. Ali kada bi ga videla kako ulazi na vrata, trcala bi kod majke i hvatala se za njenu kecelju. Nikada ih nisam video kako prilaze ocu, osim onda kada je on trazio nesto od njih. Nikada mu nisu sela u krilo i trazila da ih zagrli. Plasila su se da budu u njegovom prisustvu.

Verujem da je ovo jedan jak razlog zbog kojeg mnogi hriscani ne zele da se zblize sa svojim nebeskim ocem. Plase se da mu se priblize zato sto osecaju da su ga na neki nacin izneverili. Imaju osecaj da su zapostavili svoje duznosti, da su bili duhovno lenji, ucinili pogresne stvari. Sve sto mogu da shvate o ocu je da je on pun ognja koji spaljuje i da je spreman da ih osudi. Takvi hriscani misle: "Bog mi je vec toliko puta oprostio, ne mogu ici k njemu sada. Odbacice me. Vec sam presao granicu oprastanja". Ne! Bog nikada ne odbacuje onoga ko mu se okrene u pokajanju. To nije u njegovoj prirodi! Ne mozemo suditi o nasem nebeskom ocu po merilima nasih ljudskih oceva. On nije takav.

Pitanje za sve nas danas je: Zasto ne zelimo da budemo blizu oca koji nam pise ljubavna pisma... koji nam kaze da zudi za tim da bude sa nama... koji je uvek spreman da nas zagrli... koji kaze da o nama misli samo dobro, uprkos nasoj nepromisljenosti... koji nas uverava: "Satana ce ti mozda reci kako si beskoristan. Ali ja kazem da si ti moja radost!".

Nasa bezvoljnost da verujemo njegovoj reci - da prihvatimo cudesno otkrivenje njegove slave - je to sto nas sprecava da imamo zajednicu s njim!

Sada mozda mislis: "Pa Gospod se sigurno ne raduje nekome ko je jos uvek u grehu. Ne mogu ocekivati da me voli ako i dalje nastavljam da gresim. Takvo razmisljanje je na ivici huljenja".

Da, Bog voli svoje ljude - ali ne voli njihov greh. NJegova rec kaze: "Ja sam Gospod, ne menjam se" (Malahija 3:6), "Svaki dobri dar... dolazi od oca... u koga nema promene..." (Jakovljeva poslanica 1:17), "Jer ja sam Bog, a ne covek" (Osija 11:9). Boze sacuvaj da njegova ljubav prema nama raste i opada onako kako nasa ljubav prema njemu raste i opada. Nasa ljubav se menja skoro svakodnevno, i ide od vatre i revnosti u mlakost ili cak hladnocu.

Kao i ucenici, mozemo biti spremni da umremo za Isusa, a sledeceg dana da ga se odreknemo. Mozemo reci Gospodu da verujemo da ce on ispuniti nase potrebe i sacuvati nas od greha - ali to nije istinsko zajednistvo. Pitanje glasi: da li u potpunosti verujemo u njegovu ljubav prema nama? Da li smo videli njegovu otkrivenu ljubav i da li smoje prihvatili? Da li u nasim srcima imamo njegovu ljubav prema nama?

Moram da te pitam - da li mozes reci: "Moj nebeski otac je zaljubljen u mene! On kaze da sam divan i drag u njegovim ocima - i ja mu verujem. Znam da ce me spasiti bez obzira na to kroz sta prolazim, ili koliko su iskusenja velika. On ce biti uz mene uvek i nikada nece dozvoliti da propadnem. Uvek ce biti ljubazan i nezan prema meni." Tada pocinje zajednistvo. Svakoga dana treba da budemo ubedjeni u Bozju nepromenljivu ljubav prema nama. I treba da mu pokazemo da verujemo u njegovo otkrivenje o sebi. Jovan pise: "I mi smo poznali i verovali u ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu" (1. Jovanova 4:16).

Samo ovo uverenje moze isceliti tvoju dusu. To je tvoje jedino oruzje protiv djavola koji lazd da si suvise nedostojan da se molis ili da se priblizis Bogu. Jedini nacin da se otvoris za pravo zajednistvo je da ubedis sebe u ovu istinu!

Ako si ikada bio zaljubljen u nekoga, znaces o cemu govorim. Zamisli muza koji zbog posla vec duze vreme nije bio kod kuce, ali koji je do usiju zaljubljen u svoju zenu. Svako vece zove svoju voljenu suprugu, a s vremena na vreme zove samo da bi ostavio poruku na sekretarici. Njegova poruka glasi otprilike ovako: "Zdravo duso. Zovem te samo da ti kazem da mi i sama pomisao da si tamo i da me volis daje snagu. To ce mi danas biti pomoc koja mi je potrebna. Znam da ce dan na poslu biti tezak. Ali upravo sam procitao pismo koje si mi napisala, i kako sam se samo obradovao! Ushicen sam samim tim sto znam da mislis na mene!". Takvu ljubav nebeski otac oseca prema tebi. Veruj u to!

Koracanje u Bozjoj slavi ne podrazumeva samo primanje oceve ljubavi, vec i uzvracanje te ljubavi. Ovde je rec o uzajamnim osecanjima - davanju i primanju ljubavi. Biblija kaze: "Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duse svoje i iz sve snage svoje" (5. knjiga Mojsijeva 6:5).

Bog nam kaze: "Sine, daj mi svoje srce" (Price 23:26). NJegova ljubav zahteva da na nju uzvratimo - da mu za uzvrat damo potpunu, nepodeljenu ljubav koja zahteva celo nase srce, dusu, um i snagu.

Pa ipak, Gospod nam nesumnjivo tvrdi: "Ne mozes zaraditi moju ljubav. LJubav koju ti ja dajem je nezasluzena!". Jovan pise: "U tome je ljubav, ne da smo mi ljubili boga, nego da je on ljubio nas i poslao Sina svoga da ocisti grehe nase" (1. Jovanova 4:10), "Mi ljubimo Boga, jer je on prvo ljubio nas" (19. stih). Nismo se jednostavno jednoga dana probudili, odlucili da napustimo grehe i okrenemo se Isusu. Ne - Duh Bozji se spustio u divljinu nasih zivota, pokazao nam nasu izgubljenost i ucinio da budemo tuzni zbog nasih greha. Poslao nam je svoju rec da nam pokaze istinu, poslao je svoga Duha da nas ubedi o nasem grehu, a zatim je i sam dosao. On je sve to ucinio za nas.

A sada, bas kao sto je obelezje Bozje ljubavi prema nama mir i radost, tako i nasa ljubav prema njemu mora sadrzati ova dva elementa:

1. David izrazava mir u svojoj ljubavi prema Bogu kada pise: "Koga imam na nebu? I s tobom nicega necu na zemlji" (Psalam 73:25). Srce koje voli Boga prestaje da trazi utehu na drugim mestima. Ono nalazi potpuno zadovoljstvo u njemu. Takvom srcu je Bozja ljubav bolja od samoga zivota!

2. Takvo srce se takodje raduje u svojoj ljubavi prema Bogu. Ono peva i igra u radosnom ushicenju pred Gospodom. Kada Bozje dete zna koliko ga otac voli, njegova dusa je tada u zanosu!

Biblija nam takodje kaze da nasa ljubav prema ocu mora biti sprovedena kroz njegovog sina. Isus kaze: "Niko nece doci k Ocu do kroz mene" (Jovan 14:6). Otac nas prihvata jedino kroz Hrista i jedino mu tako mozemo prici.

Takodje, Bog je postavio svu svoju dobrotu, ljubav i milost - to jest, svoju slavu - u svome sinu. I poslao je Isusa da nam pokaze i otkrije tu slavu. Tako, Hrist nam dolazi kao izraz naseg oca koji nas voli. "Kao sto je mene ljubio Otac, tako i ja ljubih vas" (Jovan 15:9). Bog nas voli kada stojimo u Hristu. A mi, za uzvrat, pokazujemo ljubav prema Bogu u nasoj ljubavi prema Isusu. Kao glava crkve i nas prvosvestenik, Isus umesto nas nosi nasu ljubav ocu.

A sada cu vam reci jedan od najmocnijih stihova iz celoga Pisma. Solomunove price nam daju ove prorocke reci o Hristu: "Tada bejah kod njega hranjenica, bejah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda; veseljah se na vasiljenoj njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim" (Price 8:30-31).

Ljubljeni, mi smo ti sinovi koji se ovde spominju! Jos od stvaranja sveta Bog je predvideo grupu vernih koji su prikljuceni njegovom sinu. I jos onda se otac radovao ovim sinovima. Isus svedoci: "Ja sam bio oceva radost, veselje njevovog bica. A sada ce svi oni koji mi se okrenu u veri i sami biti njegova radost!". Kako to, onda, volimo Isusa za uzvrat? Jovan odgovara: "Jer je ovo ljubav prema Bogu, da drzimo njegove zapovesti. I zapovesti njegove nisu teske" (1. Jovanova 5:3). A koje su to njegove zapovesti? Isus kaze da su to u sustini dve zapovesti, a "o ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci" (Matej 22:40). Prva i najvaznija zapovest je da volimo Gospoda svim srcem, dusom i umom. Ne treba nista da mu uskracujemo. A druga zapovest je da volimo bliznjeg kao samoga sebe. Ove dve jednostavne, lake zapovesti su sazetak Bozjeg zakona.

Isus ovde kaze da ne mozemo biti u zajednici sa Bogom - niti hodati u njegovoj slavi - ako smo kivni na svakoga. Zato voleti Boga znaci voleti svakoga brata i sestru istom ljubavlju kojom nas Bog voli. "Ako ko rece: Ja ljubim Boga, a mrzi na brata svoga, laza je; jer koji ne ljubi brata svoga koga je video, ne moze ljubiti Boga koga nije video. I ovu zapovest imamo od njega: koji ljubi Boga, da ljubi i brata svoga" (1. Jovanova 4:20-21), "A koji ne ljubi, nije poznao Boga, jer je Bog ljubav" (8. stih).

Svako zajednistvo i bliskost sa Gospodom se prekida ako imamo neljubazan stav prema nekoj osobi ili joj ne mozemo nesto oprostiti. Mozemo podignutih ruku slaviti Boga, moliti mu se svakoga dana, provoditi sate proucavajuci njegovu rec - ali je to sve uzalud ako smo ogorceni prema nekome. Jovan nam kaze: "Takva osoba je lazov. Ti ne volis Boga istinski, iako on tebe voli!".

Ako si u takvom stanju, nemoj jednostavno reci Bogu: "Gospode, zao mi je - oprosti mi". Radije idi do te osobe, ako sto nas Bozja rec uci, i pomiri se sa njom. "... idi prvo pomiri se s bratom svojim, pa onda dodji i prinesi dar svoj" (Matej 5:24).

Jedino tada ces pronaci istinsko zajednistvo sa ocem. I tada ces moci da hodas u njegovoj slavi, u sve dane svoga zivota!

Snaga Bozjeg prisustva

wcadmin — Fri, 02 May 2008 10:56:46 -0500

Ova poruka govori o svemocnoj sili Bozjeg prisustva - i o tome kako mozemo zadobiti tu silu! Pismo nam u bezbroj primera pokazuje kako ta sila njegovoj deci daje snagu da zive za njega. Jedan od najboljih primera nalazimo u Mojsijevom zivotu.

Mojsije je bio ubedjen da je potpuno beskorisno da bez Bozje sile u svom zivotu pokusava da ucini bilo sta. Kada je licem u lice razgovarao sa Gospodom, rekao je: ” Ako ne ides ti s nama, nemoj nas kretati odavde” (2. Mojsijeva 33:15). On je govorio: "Gospode, ako tvoje prisustvo nije uz mene, onda ne idem nigde. Necu napraviti nijedan korak ukoliko nisam potpuno siguran da si ti sa mnom!".

Mojsije je znao da je Bozje prisustvo u Izraelu ono sto je taj narod odvojilo od svih ostalih naroda. Isto vazi i za crkvu Isusa Hrista danas. Jedina stvar koja nas razdvaja od nevernika je to sto je Bog "sa nama" - sto nas vodi i sprovodi svoju volju u nama i kroz nas.

Mojsija nije zanimalo kako su ostali narodi bili vodjeni, kako su pravili planove, upravljali drzavom ili vojskom. Rekao je: "Radimo po samo jednom principu. Jedini nacin na koji cemo biti vodjeni, nacin kojim cemo ratovati i preziveti u ovoj pustosi jeste da Bozije prisustvo bude sa nama! Kada je Bozije prisustvo sa nama, niko nam ne moze nauditi. Ali bez tog prisustva mi smo bespomocni i beznacajni. Neka se svi narodi uzdaju u svoje mocne vojske, svoje gvozdene kocije, veste vojnike, novo oruzje. Mi cemo se uzdati u vidljivo prisustvo naseg Boga!".

Bog je ovako reagovao na Mojsijevu hrabru izjavu: "Ici cu sam ja s tobom i dacu ti odmor" (14. stih). Kakvo neverovatno obecanje! Jevrejska rec za "odmor" ovde znaci "ugodan, tihi odmor". Bog je govorio: "Bez obzira na to sa kakvim se neprijateljima ili iskusenjima suocavas, u meni ces uvek moci da nadjes tihi odmor!".

Razmisli o ovome: kada u crkvi postoji vidljivo Bozije prisustvo, tu nema nikakve guzve i zbrke, ni trcanja okolo. Sluzbe slavljenja nisu zbrzane, sa tri otpevane pesme, skupljenim prilogom i kratkom propovedi. Umesto toga, svuda se oseca mir, tihi odmor - i svako ko udje unutra ce to i osetiti!

Naravno, to ne znaci da crkva ne moze iskusiti glasno i gromko slavljenje. Naprotiv, verujem da su takve stvari cesto posledica toga sto ljudi imaju taj mir. Crkva koja ima uz sebe Bozije prisustvo ce ziveti, kretati se i slaviti imajuci uvek tiho uzdanje u Gospoda.

Isto vazi i za svakog hriscanina - pojedinca. Ako je Isus prisutan u tvom zivotu, iskusices Bozji red. Bices miran i spokojan, neces biti uzbudjen ili zabrinut zbog necega, neces trcati levo i desno trazeci vodjstvo niti ces imati osecaj da ti se zivot raspada. Ziveces u miru, znajuci da Bog sve drzi pod kontrolom!

Razmisli o ovim starozavetnim primerima blagoslova koje je Bozje prisustvo dovelo u zivote njegove dece:

Bozje prisustvo je u Avramovom zivotu bilo toliko ocigledno, da su cak i neznabosci oko njega zapazali kako se njegov zivot razlikuje od njihovih: "...Avimeleh... progovori Avramu i rece mu: Bog je s tobom u svemu sto radis” (1. Mojsijeva 21:22). Ovaj neznabozacki car je govorio: "Avrame, ti si nekako drugaciji. Bog te vodi, cuva te i blagosilja gde god da ides!” .
Bog je Isusu Navinu obecao da ga nijedan neprijatelj nece nadvladati ako je Bozije prisustvo sa njim: "Niko se nece odrzati pred tobom svega veka tvoga. Bicu s tobom kao sto sam bio s Mojsijem; necu odstupati od tebe, niti cu te napustiti. Budi jak i hrabar...” (Isus Navin 1:5-6). Kada je Bozji Duh uz nas, mozemo biti jaki i hrabri - jer nam nijedan neprijatelj ne moze nauditi!
Bog je Gedeonu rekao: "Gospod je s tobom, hrabri junace!... Idi ti s tom snagom svojom i izbavi Izrailja...” (Sudije 6:12,14). Izraz ” snagom svojom” u ovom stihu se odnosi na prethodni stih ” Gospod je s tobom” . Vidis li sta Bog govori? ” Gedeone, u tebi je sila koja je toliko velika da moze spasiti Izrael. A ta sila je moje prisustvo!” . Pismo nam otkriva da je Gedeon bio kukavica - pa zasto ga je onda Bog nazvao ” hrabrim junakom” ? Zato sto je hteo da mu pokaze sta svaki covek moze uraditi kada je Gospodnje prisustvo sa njim!
Bog je upozorio Jeremiju da ce se ceo narod okrenuti protiv njega i odbaciti njegova prorostva. Pa ipak, on je obecao: ” ...i udarace na te, ali te nece nadvladati; jer sam ja s tobom da te cuvam i izbavljam...” (Jeremija 15:12). Bog je govorio: ” Jeremija, nije vazno ako ti se i cela zemlja usprotivi. Jedino sto je vazno je da je moje prisustvo sa tobom. Budi siguran da sam s tobom!”
Bog je Isaiji govorio o narocitom obecanju koje daje onima koje voli: ” Ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si. Kad podjes preko vode, ja cu biti s tobom, ili preko reka, nece te potopiti; kad podjes kroz oganj, neces izgoreti i nece te plamen opaliti. Jer sam ja Gospod, Bog tvoj... i ja te ljubih... Ne boj se, jer sam ja s tobom...” (Isaija 43:1-5). Bog je govorio: ” Kada je moje prisustvo u tebi, mozes ici kroz vodu i vatru i opstati. Ali neces samo opstati - bices i blagosloven jer je moje prisustvo sa tobom!” .

Ovi starozavetni odlomci nisu samo slovo na papiru. Oni treba da nas ohrabre i podstaknu da trazimo Bozje prisustvo u nasim zivotima. Mozemo zahvaliti Bogu za ono sto je njegovo prisustvo ucinilo za Avrama, Isusa Navina, Gedeona, Jeremiju i ceo Izrael. Ipak, i svako od nas ima mocno svedocanstvo o onome sto Bozje prisustvo cini za nas - upravlja nasim zivotima, otvara vrata, uklanja prepreke, omeksava srca i cini nas neustrasivima.

Video sam kako se sve ovo ostvaruje u mom zivotu. Mozda kazes: ” Ma, samo se hvalis!” . Ne - cinjenica je da je Bozje prisustvo bilo uz mene - uprkos meni!

Kada smo pre 10 godina osnivali Tajms skver crkvu u Njujorku, Hristovo prisustvo je zracilo iz nas u svemu sto smo radili. Secam se kako smo usli u kancelariju poznatog brodvejskog producenta, trazeci neku salu koju bismo mogli da koristimo kao crkvu. Osoblje i sekretarica ovog coveka su mi se rugali; njihov stav i reci su me ubedile da necu uspeti ni da zakazem sastanak. Stavise, mislio sam da ce me izbaciti napolje. Ali tada je producent izasao iz svoje kancelarije - i kada me je video, pozvao me je unutra!

Tokom sledecih nekoliko nedelja smo se upoznali malo bolje. Neki put bi me pogledao i rekao: ” Ne znam zasto toliko vremena provodim s tobom. Veoma sam zauzet” . Ali kada god sam ulazio u njegovu kancelariju, njegova sekretarica bi me progurala preko reda govoreci: ” Udjite, ceka vas!”.

Na kraju nam je ovaj covek prodao svoje pozoriste ciju salu koristimo kao crkvu. Cak i kada je potpisivao ugovor o prodaji, govorio je: ” Ne znam zasto ovo radim!” . Bozje prisustvo ga je pokrenulo da nam proda tu zgradu. Nekoliko godina kasnije on i njegovi advokati su nas molili da ponovo kupe zgradu!

Video sam kako Bog menja i srca. Covek koji je posedovao zgradu do nase je odbio da nam je proda kao aneks. Ali tokom vremena smo se sprijateljili i na kraju nam je ipak prodao zgradu. Sve vreme mi je govorio: ” Neko tamo gore radi za vas!”.

Takva je sila Bozjeg prisustva. Svaki hriscanin moze na isti nacin posvedociti: ” Bozje prisustvo je ucinilo velike stvari!” .

Bog postavlja jedan uslov kada je u pitanju njegovo prisustvo. Ovaj uslov nalazimo u 15. glavi 2. Knjige Dnevnika. U prethodnoj glavi car Asa je vodio judejsku vojsku koja je izvojevala veliku pobedu nad milionskom etiopskom vojskom. Ali Asa je svedocio da je zapravo Bozje prisustvo omelo neprijatelja: ” I zavapi Asa ka Gospodu Bogu svojemu govoreci: Gospode, tebi je nista pomoci mnozini ili nejakomu; pomozi nam, Gospode Boze nas, jer se u te uzdamo, i u tvoje ime dodjosmo na ovo mnostvo. Gospode, ti si Bog nas, ne daj da moze sto na te covek. I razbi Gospod Etiopljane pred Asom...” (2. Dnevnika 14:11-12).

Dok se Asa sa svojom vojskom trijumfalno vracao u Jerusalim, prorok po imenu Azarija im je na gradskim vratima izasao u susret sa porukom od Boga: ” Cujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s njim; i ako ga ustrazite, nacicete ga; ako li ga ostavite, i on ce vas ostaviti. Dugo je Izrailj bez pravoga Boga... A da su se u nevolji svojoj obratili ka Gospodu Bogu Izrailjevu i trazili ga, nasli bi ga” (2. Dnevnika 15:1-4).

Ovo je tajna zadobijanja i odrzavanja Bozjeg prisustva u tvom zivotu. Gospod je direktno, bez okolisanja podsetio Asu: ” Nemoj nikada zaboraviti kako si zadobio ovu pobedu. Trazio si me celim srcem, u potpunosti si se okrenuo meni kada si bio u nevolji - i ja sam ti poslao svoje prisustvo. Moje prisustvo je nateralo tvoje neprijatelje u bekstvo!”.

Azarija je govorio Asi: ” Secas li se kakvo je bilo carstvo pre nego sto si ti dosao na vlast? Nije bilo zakona, vodjstva ni pravednosti. Svako je sam sebi bio zakon i svako je radio sta je hteo!”.

Ovo je precizna slika mnogih hriscanskih domova danas. Ni u cemu nema poretka, nema autoriteta, mira ni spokoja. Svako radi sta hoce. Mnoge takve porodice su tragicne i ne mogu da funkcionisu. Ipak, to ne mora biti tako. Nijedan hriscanski dom ne mora ostati nefunkcionalan. Bozja obecanja se ne menjaju, a njegova rec obecava: ” Bicu s tobom dokle god si ziv - dokle god me trazis. Kada god me potrazis, naci ces me!”.

Ovo nije neka komplikovana teologija. Jednostavno receno, ako i muz i zena - ili bar jedno od njih - traze Gospoda, onda njihov dom ne mora biti problematican, ili ” bez zakona” . Svako moze imati Bozje prisustvo, samo ako to od njega zatrazi.

” ... naci cete ga” (15:2). Jevrejska rec ” naci” ovde glasi ” matsa” , sto znaci ” njegovo prisustvo dolazi da nas osposobi i blagoslovi” . Ovaj stih nam ukratko kaze: ” Trazi Gospoda svim svojim srcem, i on ce ti doci sa svojim prisustvom. Zaista, njegovo prisustvo ce biti ta sila koja ce zraciti iz tvog zivota!” .

Bog svoj zavet milosti utvrdjuje sa svakim vernikom. Ovaj zavet je utelovljen u obecanjima kao sto su: ” Bog je na Hrista stavio bezakonje svih nas” , ” Isus je postao kletva za nas” , ” On nas nikada nece napustiti niti zaboraviti”.

Bog takodje daje posebna obecanja onima koji su reseni da ga traze celim srcem. Jedno od tih obecanja je zavet Bozjeg prisustva. Ipak, ovaj zavet je strogo iskljuciv. Pismo jasno kaze da cemo, ako budemo ziveli po pravilima ovog zaveta, uzivati neverovatni blagoslov Bozjeg prisustva u nasim zivotima. Ovo se ne odnosi samo na pitanje spasenja. Ovde se radi o tome da treba da tako trazimo Boga, da se njegovo prisustvo izlije na nas - i da to vide i znaju svi!

Bog je ovaj zavet svoga prisustva otkrio kroz reci jednog neimenovanog proroka koji je preneo poruku Iliju, izraelskom prvosvesteniku. U to vreme Ilije je posrnuo. Gospod mu je govorio, upozoravao ga protiv greha i popustljivosti, ali Ilije je ignorisao Bozje reci. I sada, ovaj nepoznati prorok mu je rekao: ” Gospod Bog Izrailjev kaze: rekao sam doista: dom tvoj i dom oca tvojega sluzice preda mnom doveka; ali sada kaze Gospod: nece biti tako, jer one cu postovati koji mene postuju, a koji mene preziru, bice prezreni” (1. Samuilova 2:30).

Izraz ” prezreni” se odnosi na uklanjanje Bozijeg prisustva. To ne znaci da je osoba prokleta, vec da ce morati da hoda u snazi sopstvenog tela. Bog je govorio Iliju: ” Hteo sam da blagosiljam tvoj dom, da ti budem naklonjen. Ali ti si me nipodastavao tako sto si postao popustljiv prema grehu, dozvolivsi da me tvoje pozude izguraju u stranu. Sada cu uzeti od tebe svoje prisustvo!”.

Mnogi ljudi u pocetku dolaze Hristu sa velikom verom. Ipak, vremenom njihova vernost bledi i oni pocinju da zanemaruju Gospoda. Ne uzimaju za ozbiljno njegove zapovesti i vracaju se svojim starim, gresnim putevima. Pa ipak, i dalje veruju da je Bozje prisustvo sa njima. Ne - to je prevara, laz, obmana! Biblija je jasna: ako ti ostavis njega, ostavice i on tebe!

Bozja obecanja nikada ne prolaze. Ali neka od njih - kao sto je zavet prisustva - su apsolutno uslovna. Ona zahtevaju i nesto vise od nase saradnje. Naravno, Bog nas nikada nece napustiti niti ce prestati da nas voli. Ali ako i dalje gresimo, njegovo prisustvo nece biti sa nama - i nasi zivoti vise nece biti instrument njegovog mocnog prisustva. Zivecemo po telu - trudicemo se, mucicemo se, bez ikakve sile ili vodjstva.

Kada je Izrael bio u pustinji, Bog mu je svoje prisustvo objavio u oblaku. Oblak je bio fizicka manifestacija Bozijeg obecanja da ce biti sa svojim narodom. On je danonocno pokrivao sator sastanka i bio je njihov vodic u svemu sto su radili. Kada se oblak kretao, i oni su isli; kada je oblak stajao, i oni su stajali. Nisu morali da drze sastanke da bi otkrili kuda treba da idu. Uzdali su se u taj vidljivi oblak Bozjeg prisustva.

Danas isti taj oblak prisustva lebdi nad tobom u tvojoj molitvenoj kleti. Svakoga dana je tu i ceka da te obavije svojim mirom. On ce te voditi, davace ti snagu i mir. Dace ti precizno vodjstvo za tvoj dom, posao i odnose sa drugima.

Tvoja klet moze biti bilo koje mesto - kupatilo, autobus, voz. Mozes iskljuciti sve ostalo i reci: ” Gospode, sada imam pola sata na raspolaganju. Volim te, Isuse, i slavim te. Ovo je vreme koje provodim s tobom!”.

Divno je biti nasamo sa Bogom i razvijati stalan i dosledan molitveni zivot. Bog obecava da ce - dok postajes sluga koji se moli i koji ga trazi - njegovo prisustvo doci u tvoj zivot, zatvarajuci i otvarajuci vrata i uspostavljajuci bozanski poredak svuda oko tebe. Pa ipak, desice se i nesto vece od ovoga: Bozje prisustvo ce ti otkriti njegovu slavu!

Postoji razlika izmedju Bozjeg prisustva i njegove slave. Vecina hriscana poznaje njegovo prisustvo - njegova velika dela u svojim zivotima - ali malo je onih koji poznaju njegovu slavu. U 2. Mojsijevoj nam je nagovestena ova razlika: ” Tada oblak pokri sator od sastanka, i napuni se sator slave Gospodnje”.

Apostol Pavle pise da su tela vernih Bozji sator: ” Zar ne znate da ste hram Bozji i da Duh Bozji zivi u vama?” . Nalik Izraelcima koji su ziveli pod oblakom Bozjeg prisustva, i mi smo stalno prekriveni Bozjom miloscu. Ali kakva je razlika izmedju posmatranja Bozjeg prisustva i posmatranja njegove slave?

Mojsije je od Boga trazio stalnu manifestaciju njegovog prisustva: ” ...da te poznam...” (2. Mojsijeva 33:13). I Bog mu je odgovorio: ” Moje ce lice ici napred, i dacu ti odmor” (14. stih).

Mojsijev zahtev bi za vecinu vernika bio sasvim dovoljan. Svi mi zelimo da nas Bozje prisustvo vodi, usmerava, snazi i blagosilja. Stvarno, sta bi vernik mogao vise da pozeli? Ipak, Mojsiju to nije bilo dovoljno. Znao je da postoji i nesto vise. Povikao je: ” Molim te, pokazi mi slavu svoju” (18. stih).

Bog je Mojsiju pokazao svoju slavu. Ali ona se nije pokazala u nekom svetlosnom oblaku ili kakvom zemljotresu. Ne, Bog je svoju slavu pokazao u jednostavnom otkrivenju svoje prirode: ” Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe...” (2. Mojsijeva 34:6-7). Bozja slava je bila otkrivenje njegove dobrote, milosti, ljubavi i saosecanja!

Cuo sam kako mnogi hriscani kazu: ” O, kako se sinoc slava Bozja spustila u crkvu! Slavljenje je bilo neverovatno, ljudi su padali pokoseni Duhom” . Ali to nije dokaz da se tu pokazala slava Bozja. Tu su u pitanju samo ljudske emocije. Tu nema otkrivenja onoga ko je Bog zapravo!

Neko bi mogao reci: ” Ali sta je sa iskustvom ucenika na Gori preobrazenja? Zar to nije bila objava Bozje slave? Bila je velika svetlost, i Mojsije i Ilija su se pojavili na cudesan nacin”.

Ali Bozja slava nije bila u Mojsiju, Iliji ili u svetlosti. Njegova slava je bila u Isusu. ” ...lice se njegovo zasja kao sunce, a haljine njegove postadose bele kao svetlost... glas iz oblaka govorase: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; slusajte ga!” (Matej 17:2-6).

Bog je govorio: ” Ovde je objavljena moja slava, u Hristu!” . Zaista, Isus je ispunjenje svega onoga sto je Bog Mojsiju rekao o sebi - da je milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost hiljadama, prasta bezakonja i nepravde i grehe. A sada je Gospod govorio: ” Ovako izgleda moja slava. Ona je otelovljena u mom sinu!”.

Cuo sam kako neki hriscani kazu: ” Kada bi mi Gospod dao viziju pakla, uveren sam da ga nikada ne bih napustio. Ziveo bih za Isusa svaki dan!” . Ne - takva vizija nikada nikoga ne moze odrzati. Jedino ce nas vizija onoga sto Isus jeste - vizija njegove slave, blagodati i milosti - odrzati svetima. Poznajem coveka koji je bio na samrti i koji je imao bas ovakve vizije pakla. Posle toga se zarekao da ce svoj zivot posvetiti Hristu. Ali nekoliko nedelja kasnije vizija je izbledela i on se vratio svojim gresnim putevima.

Bog zeli da otvori nase oci da vidimo kako je ” bogata slava nasledstva njegova medju svetima” (Efescima 1:18). On kaze: ” Sva slava koju sam otkrio Mojsiju je utelovljena u mom sinu. Ja sam ti ga dao kao tvoje nasledstvo. Imas pravo da ga upoznas u svoj njegovoj slavi!” . ” Jer u njemu zivi sva punina bozanstva telesno” (Kolosanima 2:9).

Zasto je Mojsije tako ocajnicki trazio viziju Bozje slave? Verujem da razlog za to nalazimo u sledecem stihu: ” Tu cu se ja sastajati sa sinovima Izrailjevim, i to mesto ce se mojom slavom posvetiti” (2. Mojsijeva 29:43). Rec ” posvetiti se” ovde znaci ” biti ucinjen cistim” . Bog je drugim recima govorio: ” Mojsije, dok me ti i narod budete obozavali, doci cu k vama i dacu vam svoje prisustvo. A kada vam otkrijem svoju slavu, ona ce vas ocistiti!”.

Ovo je jedan od najmocnijih stihova u celom Pismu. On nudi nadu svakome ko se bori sa grehom i zudi za tim da bude slobodan i cist. Bog daje obecanje: ” Vas hram ce biti ociscen otkrivenjem moje slave. A ta slava vam je na raspolaganju upravo sada - u mom sinu Isusu Hristu!”.

Gde mozemo naci ovo otkrivenje Hrista? Nalazimo ga jedino kada se okrenemo Pismu. Pavle kaze da cemo se menjati iz slave u slavu dok dopustamo Bozjoj reci da na nas utice otrivanjem Isusa. ” Mi, pak, svi otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, i preobrazavamo se u istu sliku, iz slave u slavu, kao sto biva od Gospodnjega Duha” (2. Korincanima 3:18).

Otkrivenje Bozje slave ce nam dati silu koja ce nas odrzavati: ” Sto god je slavno, bice u zaklonu” (vidi Isaija 4:5). Drugim recima, Bozja slava ce nas u najtezim trenucima odrzati cistima. Satana nas moze lagati: ” Porazen si! Ti si prevarant, lazov, preljubnik!” . Ali mozemo mu odgovoriti: ” Ne, djavole. Imam prvosvestenika - i ociscen sam vizijom njegove slave!”.

Kada je Bog Mojsiju otkrio sve ove stvari vezane za njegovu prirodu, takodje mu je i dao potpuno otkrivenje da ” ne smatra krivoga za pravednoga” (2. Mojsijeva 34:7). Azarija je caru Asi dao jedno prorostvo kada je ovaj bio na vrhuncu moci: ” Ako prezres Bozju slavu - ako se pomiris sa svojim grehom i zanemaris Gospoda - on te nece ocistiti!” . ” ...Gospod je s vama, jer ste vi s njim, i ako ga trazite naci cete ga; ako li ga ostavite, i on ce vas ostaviti” (2. Dnevnika 15:2).

Bog nam ovde govori nesto sasvim jednostavno: ” Nadji vremena da upoznas moga sina! Istrazuj moju rec i trazi me u molitvi. Tada, dok budes prebivao u mom prisustvu, tvoje oci ce poceti da se otvaraju i videce moju slavu. Ona je otkrivena u Hristu. On je potpuno otkrivenje moje ljubavi, blagodati, milosti i saosecanja. Dok neprestano razmisljas o ovom otkrivenju, ono ce te ocistiti i posvetiti - jer ces sve vise postajati nalik Isusu. Dok budes shvatao kako te on voli i kako ti je milostiv, i sam ces postati takav prema drugima. I to ce biti moja slava koja se otkrila u tebi!”.

Ljubljeni, prestani da trazis neki znak. Prestani da cekas na neku silu da protrese tvoju crkvu ili da neki propovednik polozi ruke na tebe i resi sve tvoje probleme. Trazi samo Gospoda! Njegova rec je jasna - ili ces uzivati u njegovom stalnom prisustvu, ili te on nece postovati: ” Jer oci Gospoda gledaju po svoj zemlji da bi pokazao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu” (2. Dnevnika 16:9).

Trazi ga celim svojim srcem i zudi za njegovim prisustvom u tvom svakodnevnom zivotu. Tada ces upoznati i iskusiti neverovatnu Bozju slavu!

Bozije Ljudsko Lice

wcadmin — Fri, 02 May 2008 10:58:32 -0500

Ako ozbiljno hodas s Bogom, onda zelis da upoznas svog nebeskog oca. I tako, mozes proucavati njegovo velicanstvo, silu, slavu. Ali da li poznajes ljudsko lice svoga Gospoda? Mozda se pitas sta to znaci. Na kraju krajeva, znamo da je Bog duh i da ga ne mozemo videti. Pismo jasno tvrdi: "Boga nikad niko nije video..." (Jovan 1:18). Kako onda Bog moze imati ljudsko lice?

Verujem da je deo Isusove misije na zemlji bio da nam pokaze ljudsko lice nebeskog oca. To vidimo u odlomku u kome je Hrist rekao svojim ucenicima da se vraca ocu. Rekao je: "I kuda ja idem znate, i put znate" (Jovan 14:4).

Kada su ucenici ovo culi, bili su zapanjeni. Toma je odgovorio: "Gospode! Ne znamo kuda ides, i kako mozemo put znati?" (5. stih). Drugim recima: "Kako mozemo znati kuda ides? I ako nas napustis, kako cemo doci ocu? Sam si nam rekao da si ti jedini put do njega". Isus mu je odgovorio: "Kad bi ste mene znali, onda biste znali i oca mojega; i odsada poznajete ga i videste ga" (7.stih). Filipa je ovo zbunilo. Verovatno je pomislio: "Kako to Isus misli, videli smo oca? Kako mozemo videti duha? I kako Isus moze biti Bog ako ga mozemo videti? Sve ovo je neka neshvatljiva zagonetka". Konacno, Filip je rekao: "Gospode! Pokazi nam oca, i bice nam dosta." (8.stih). Isus je znao da je Filipovo pitanje iskreno, tako da je strpljivo odgovorio: "Toliko sam vreme sa vama, i nisi me poznao, Filipe?" (9.stih). Isus se tada okrenuo i obratio svim ucenicima: "Verujte meni da sam ja u ocu i otac u meni: ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima" (11.stih). Nakon sto je ovo rekao, dao im je slavno obecanje: "U onaj cete vi dan doznati da sam ja u ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama" (20.stih).

Kakav cudesan razgovor! Hrist je govorio ovim ljudima: "Pogledajte me! Zar ne vidite da sam ja Bog u ljudskom telu? Ja sam sama sustina oca. Sve sto je on po svojoj prirodi, sustini i karakteru - nalazi se u meni. Sve sto govorim i cinim otkriva njega, tako da kada ja radim i govorim - vidite njega na delu. Dosao sam na Zemlju da vam pokazem Bozje ljudsko lice! Shvatam da sada ne mozete da sve razumete, ali kada ustanem iz mrtvih, konacno cu vam pokazati ko je otac. Pokazacu vam ga, jer smo on i ja jedno!"

Danas znamo da je celokupna Hristova sluzba bila objavljivanje oca. Isus je cinio samo ono sto je video da i otac cini, ili ono sto mu je otac rekao, i nista drugo. Isus je izricito rekao: "Ne mogu nista ciniti sam od sebe..." (Jovan 5:30). Ovu tvrdnju ponavlja kroz celo Jovanovo evandjelje: "Jer ja nisam od sebe govorio, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao zapovest sta cu reci i sta cu govoriti. I znam da je zapovest njegova zivot vecni. sto, dakle, ja govorim, govorim tako kako mi je rekao Otac" (12:49-50), "I ko vidi mene, vidi onoga koji me je poslao" (12:45), "Ja i Otac jedno smo" (10:30), "...Ja sam od Boga izisao i dosao. Nisam dosao sam od sebe, nego me je on poslao" (8:42). Na drugom mestu Pavle naziva Isusa "...slika Boga koji se ne vidi..." (Kolosanima 1:15). Iz ovoga jasno proizilazi: Bog je poslao svog sina da bi nam pokazao kakav je on, otac. Zato, da bismo znali i videli Boga, moramo prvo znati i videti Hrista!

Vekovima su umetnici pokusavali da Boga prikazu u ljudskom oblicju. Na slikama i vitrazima u mnogim katedralama Bog je prikazan kao namrsteni tiranin sede brade kome iz vrhova prstiju iskacu munje. U jednoj uglednoj katedrali u Juznoj Americi on je cak prikazan kako stoji iznad gomile ljudi koji klece i mase velikom batinom. zalosno je sto ovakvu predstavu o njemu imaju mnogi ljudi sirom sveta.

Naravno, moramo shvatiti da Bog ima i svoju strogu stranu. Gospod je pravedan i svet, i nece stedeti svoj gnev protiv zlih gresnika koji neprestano odbacuju njegovo evandjelje! Pavle nas podseca na ovu strogu stranu, koja ide ruku pod ruku sa njegovom dobrotom: "Gledaj, dakle, dobrotu i zestinu Bozju: zestina prema onima koji su pali, a prema tebi dobrota Bozja, ako ostanes u dobroti; inace ces i ti biti odsecen" (Rimljanima 11:22). Grcka rec za zestinu u ovom stihu znaci "odlucno, zapovednicki". A rec "zapovednicki" znaci "diktatorski, nedvosmislen, koji ne prihvata izgovore". Drugim recima, Bog ce uciniti ono sto je rekao, i to odlucno!

Isus je pokazao ovu ostru stranu Bozjeg karaktera dok je hodao po zemlji. Npr. nije imao strpljenja sa licemerima i farisejima koji su se rugali delu Svetoga Duha u njemu. A kada su religiozne vodje dopustile carinicima da rade u hramu, Hrist ih je isterao bicem, nazvavsi ih lopovima. LJubljeni, to je strogost!

Razmislite i o Isusovim strogim recima osude: "Tesko tebi, Horazine! Tesko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila cudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreci i pepelu pokajali. Ali vam kazem: Tiru i Sidonu lakse ce biti u dan suda nego vama!" (Matej 11:21,22), "Zmije, porodi gujini, kako cete pobeci od osude na pakao?" (Matej 23:33). Pavle potvrdjuje ovu strogu stranu Boga tvrdeci: "Jer se gnev Bozji otkriva s neba na svaku bezboznost i nepravednost ljudi koji istinu drze u okovima nepravednosti" (Rimljanima 1:18). Apostol dodaje da ce Bog kazniti zle za njihova dela: "..A one koji prkose i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju zlu, ceka gnev i ljutnja. Nevolja i beda doci ce onda na svaku dusu coveka koji cini zlo..." (Rimljanima 2:8-9).

Ipak, tragicno je sta su mnogi propovednici danas ucinili sa Bozjom strogoscu. Govore samo o njegovoj dobroti i ljubavi, nikada ne spominjuci kaznu za greh. Oni uklanjaju strah od Boga iz srca vernih, a time i jednu od najvecih motivacija za svetoscu. Ipak, Bozja rec nedvosmisleno kaze: "Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla"(Price 3:7), "Miloscu i istinom ocisca se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se covek od zla" (Price 16:6). Pavle je imao na umu ovaj strah kada je poucio Timoteja: "Propovedaj rec, nadji se na mestu zvan i nezvan, pouci, pokaraj, savetuj sa svakom strpljivoscu i ucenjem!" (2.Timoteju 4:2). Pavle je rekao da je ovakvo propovedanje "zdrava nauka", sto znaci "zdravo evandjelje koje daje zivot".

Bozja strogost je samo jedna strana njegovog ljudskog lica. Druga strana je njegova dobrota i bezuslovna ljubav. Vidimo da je i ovo otkriveno u Isusovoj sluzbi. Sve sto je Isus govorio i cinio otkrivalo je cudesnu ljubav oca.

Moram da te pitam: Imas li ovakvu predstavu o svome nebeskom ocu - da je on pun ljubavi i milosti prema tebi, svome detetu? I verujes li da mu predstavljas radost i zadovoljstvo? Ili ga shvatas kao osvetnika koji stoji nad tobom i ceka da pogresis da bi te napao?

Cinjenica je da Boga veoma zanima kako ga shvatas. Zato je Isus bio resen da otkrije ocevu dobrotu prema deci na tri posebna nacina. Jovanovo evandjelje belezi da su se sva tri dogadjaja desila nakon sto je Hrist vaskrsao. I svaki dogadjaj nam otkriva nesto vazno o nasem nebeskom ocu:

Neposredno nakon raspeca ucenici su se razbezali, ali su se uskoro ponovo okupili i zakljucali u sobi "...zbog straha od Judeja.." (Jovan 20:19). Grcka rec za "strah" u ovom stihu znaci "uplaseni, prestravljeni". Ovi ljudi su bili paralizovani od straha. Da je neko pokucao na vrata, srce bi im sislo u pete; to su mogli biti rimski vojnici koji su dosli da ih uhapse. Ipak, Isus im je obecao pre nego sto je bio raspet: "Ovo sam vam govorio u pricama; doci ce cas kada vam necu vise govoriti u pricama, nego cu vam otvoreno govoriti o ocu" (Jovan 16:25). Rec "otvoreno" ovde znaci "sigurno, bez sumnje, vidljivo".

Ovi ljudi nisu znali da je Isus govorio o njihovom sadasnjem trenutku, trenutku kada sede i drhte u zakljucanoj sobi. On je rekao: "Kada me opet budete videli, dobro me gledajte i pazljivo slusajte moje reci. U meni cete videti i cuti nebeskog oca!".

Iznenada, neko je pokucao. Bila je to Marija Magdalena, koja je povikala: "Videla sam Gospoda! Govorio je sa mnom! Rekao mi je da vam kazem da ide k ocu. I nazvao ga je "moj otac i vas otac, moj Bog i vas Bog" (vidi Jovan 20:17-18). Ucenici su radoznalo slusali - ali nisu shvatali. Sada su znali da je Isus ziv - ali nisu mogli da shvate njegovo vaskrsnuce. I tako, umesto da su izasli napolje i povikali: "ziv je!", ostali su zajedno skriveni ceo dan.

Iste noci, Isus se pojavio medju njima u toj zakljucanoj sobi: "Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uvece, kada su bila zatvorena vrata gde su bili ucenici, zbog straha od Judeja, dodje Isus, te stade na sredinu i rece im: mir vam. Ovo rece i pokaza im ruke i rebra. Nato se ucenici obradovase sto su videli Gospoda" (Jovan 20:19-20).

Kakva divna scena! Isus se iznenada pojavio medju ucenicima, i tom prilikom nije izgovorio nijednu rec grdnje ili osude. Umesto toga, jednostavno je rekao "Mir vam". Ovime je mislio: "zivite u strahu jer ne hodate u svetlu. Ali kazem vam, nema potrebe da se plasite. Imajte mir!".

Vazno je da se ovde setimo Isusovog prethodnog obecanja ucenicima: "Kada vaskrsnem, doci cu i otkricu vam oca". U ovom trenutku, u sobi se desavalo nesto sto ima veze sa otkrivanjem Boga. Prvo sto vidimo je Isusova ponuda mira. Otkrivao je volju svoga nebeskog oca: prve reci koje nam Bog upucuje nisu nikada reci osude, vec mira!

Luka nam daje jasniju sliku onoga sto se desilo. On kaze da su ucenici, kada se Isus pojavio, bili "scucureni i uplaseni, misleci da gledaju duha" (Luka 24:37). Ali Isus im je rekao: "Pogledajte moje ruke i moje noge- ja sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju - kao sto vidite da ja imam" (39.stih). Isus je hteo da znaju da je on ne samo Bog, vec i covek od krvi i mesa. Cak i kada se uzneo u slavu, nije se odrekao svoje ljudske prirode. Da, bio je duh - ali je ostao i ljudsko bice poput nas. Zato danas mozemo znati da naseg Gospoda, cak i sada kada je u slavi, nase nevolje pogadjaju.

Dalje, Isus je pomocu Pisma objasnio svoje poslanstvo - zasto je morao biti razapet i dignut iz mrtvih. Tada je ucenicima pokazao oziljke od klinova na rukama i ranjena rebra, govoreci im: "Hocu da vam otkrijem nesto u vezi sa ocem. Svi ovi dogadjaji - moja smrt, sahrana i vaskrsnuce, govore o jednoj stvari." "Da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oprostaj grehova svima narodima" (Luka 24:47). Isus je rekao da je sustina u pomirenju! Pitam te - sta ovo govori o prirodi nebeskog oca? Goovori da je on otac koji je izgubio svoju decu, i koji je tako resen da ih povrati sebi, da daje svoj zivot njih radi, u svome sinu.

Pavle pise: "Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, ne uracunavajuci im njihove prestupe i metnuvsi u nas rec pomirenja" (2.Korincanima 5:19), "A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i koji nam je dao sluzbu pomirenja" (18.stih), "...pomirite se s Bogom" (20.stih). Rec "pomiriti se" ovde znaci "povratiti bozansku naklonost; ukloniti neprijateljstva". Pavle kaze: "Pomirite se sa Bogom tako sto cete se vratiti njegovoj blagodati i milosti!"

Da li zelite da znate sta Bog oseca prema vama? Onda poslusajte Isusove reci u toj zakljucanoj sobi: "Pogledajte moje oziljke od klinova, ranjena rebra. Sve sam ovo ucinio voljom moga oca - vaseg oca - da vam otkrije sta oseca prema vama. On zeli da vas obnovi, da ukloni sve zidove i prepreke - da bi vas pomirio sa sobom. Sada je oprostenje moguce, ljer je moja krv platila cenu. Sada, izmirite se sa Bogom!"

Ako mislis da se Bog ljutito okrece od tebe svaki put kada pogresis - ako mislis da se njegova ljubav pretvara u nezadovoljstvo svaki put kad zgresis - onda uopste ne poznajes ocevo srce. Jednostavno ga ne mozes upoznati sve dok ne shvatis da on zeli da se pomirite. On zeli da bude jedno sa tobom - da uzivas njegove blagoslove i naklonost!

Drugi dogadjaj se desio zbog jednog ucenika - Tome. Toma nije bio u zakljucanoj sobi kada se Isus pojavio. Kasnije se pridruzio ucenicima i oni su pokusali da mu objasne sta se desilo: "Stoga mu drugi ucenici rekose: videli smo Gospoda. No on im rece: ako ne vidim oziljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, - necu poverovati" (Jovan 20:25). Toma je govorio: "Necu poverovati da je ziv sve dok ne gurnem pesnicu u njegovu ranu". Naravno, to je rekao u sali, sto je bio izraz potpune nevere.

Kada citam Tomine reci u ovom odlomku, u meni se javlja ljutnja. Pozelim da mu kazem: "Ti nezahvalni, nepazljivi covece! Kako mozes sumnjati u rec uskrslog Gospoda, nakon svih cuda koje si video? Sam Isus ti je rekao da ce ustati treceg dana!" Ipak, cim se moja ljutnja rasplamsa, shvatam: "Ups! Opisujem samoga sebe!". Cesto mi se desava da sumnja navali u mene u trenucima nevolje, kada nista ne pokazuje da Bog cuje moje molitve. U iskusenju sam da pomislim: "Ne mogu jednostavno da hodam po mraku. Ako Gospod ocekuje da mu i dalje verujem, mora mi pokazati neki znak".

Mora da je i Toma ovako razmisljao. Ali sada, Isus se opet pojavio da bi svojim sledbenicima - i nama danas - otkrio Bozje ljudsko lice: "Posle osam dana behu njegovi ucenici opet unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad vrata behu zakljucana, stade na sredu i rece: Mir vam!" (26.stih). Isus je opet ponudio mir. Tada je rekao Tomi: "Metni prst svoj ovamo i vidi ruke moje, i pruzi ruku svoju i metni je u rebra moja, - i ne budi neveran, nego veran" (27.stih). Kada je video Hrista, Toma je uzviknuo: "Gospod moj i Bog moj!" (28.stih). Isus mu je odgovorio: "Zato sto si me video, verujes. Blago onima koji ne videse, i verovase!" (29.stih).

Kakva je pouka ovoga? Sta Isus zeli da naucimo o nasem nebeskom ocu? Ovo: Bogu pricinjava zadovoljstvo kada mu verujemo i kada nam za to nisu potrebni dokazi! Isus je govorio Tomi: "Kada ces prestati da trazis znake da bi verovao u mene? Video si moj zivot. Gledao si kako idem u planine da bih se molio. Znas da nista ne radim dok ne razgovaram sa ocem o tome. On je i tvoj otac, Tomo. A bez vere mu je nemoguce ugoditi! Upravo si me nazvao svojim Gospodom i Bogom. Ali ako sam za tebe zaista Bog, onda dopusti da to i budem. Budi potpuno zavisan od mene! Ne mogu ti biti Bog sve dok ne predas sve u moje ruke s potpunim poverenjem".

Dok ponovo postavljamo pitanje "ko je Bog i kakav je?" - vidimo da je on otac koji ne samo da zeli da nas pomiri sa sobom, vec i da mudroscu, silom i ljubavlju vlada nasim zivotima.

Pismo kaze: "Posle toga se Isus opet javio ucenicima, na moru Tiverijadskom" (Jovan 21:1); "Ovo se vec treci put javio Isus ucenicima posto je ustao iz mrtvih" (14.stih). To je bilo ovako: Petar i ostali ucenici su bili okupljeni zajedno - jos uvek zbunjeni, jos uvek ne videci nikakav pravac, jos uvek misleci o svemu sto su toga dana videli. Petar je osecao da mu je sve toliko neshvatljivo, da je rekao: "Idem da lovim ribu" (vidi 3.stih). Ostali ucenici su brzo poskakali i rekli:"Idemo s tobom!".

Ovi ljudi nisu jednostavno otisli u nocni ribolov. Ne - oni su govorili: "Sve je ovo pretesko za nas. Sve sto se desilo, Isusovo uzenje... sve je to iznad nas. Vracamo se nasim starim poslovima".

Pismo kaze: "Rece im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekose mu: Idemo i mi s tobom. Izidjose i udjose u camac, i onu noc ne uhvatise nista. A kad vec bi jutro, stajase Isus na obali; ali ucenici nisu znali da je Isus" (stihovi 3 i 4). Jos jednom se Isus s posebnim razlogom pokazao ucenicima. Hteo je da im pokaze jos jednu, poslednju vaznu istinu o njihovom nebeskom ocu. Prica je poznata: Ucenici su se borili celu noc, ali nista nisu uhvatili. Sada su bili umorni, gladni i ocajni. Onda su iznenada zaculi glas koji im je sa obale dovikivao: "Jeste li ulovili nesto?". Odgovorili su: "Ne, nista cele noci". Glas im je rekao: "Bacite mreze na drugu stranu". To su i ucinili, i ulov je bio toliko velik, da su se mreze skoro pocepale! Dok je Jovan gledao u ribu koja se pracakala, rekao je Petru: "To je Gospod. Jedino on moze uciniti ovakvo cudo!" Petar je znao da je to istina - i odmah je skocio u vodu i otplivao do obale, dok su ga drugi sledili u camcu. Kada su stigli, nasli su Isusa kako im sprema hleb i ribu da jedu.

Kakva divna scena! Nedavno sam cuo mladog propovednika koji je ovako opisao taj odlomak: Sluzimo Bogu koji tako brine o svojoj deci, da im sprema kolace!" Kada sam cuo ovo, prosaptao sam "Da, Gospode! Ti si Bog koji svom narodu pravi dorucak. Brines se za nase dobro, nas posao, nase porodice - sve nase!"

Kada su ucenici jeli, Isus je poslednji put pokazao Bozje ljudsko lice. Opet nije prozborio ni reci o tome sto su se ucenici okrenuli svom starom zanimanju, zaboravivsi na njegov poziv. Umesto toga, pogledao je Petra i pitao ga: "Petre, da li me volis?"

O ovome se mnogo propovedalo, u pokusajima da se otkrije zasto je Isus ovo pitanje postavio Petru tri puta. Verujem da je Hristos jednostavno zeleo da nam jos jednom pokaze jos nesto u vezi sa ocem. A lekcija je sledeca: Nasem nebeskom ocu najbitniji je uzajamni odnos - njegova ljubav prema nama, i nasa ljubav prema njemu!

Petar je odgovorio: "Da, Gospode, znas da te volim". Ali, mora da je bio ocajan, misleci: "Mozda spolja izgledam hrabro, ali iznutra sam mekusac. Odrekao sam se Gospoda slave. Ne mogu biti ribar ljudi za Isusovo carstvo. Nisam dostojan".

Isus je prekinuo njegovo razmisljanje ponovivsi pitanje: "Petre, da li me volis?". Drugim recima, govorio je: "Petre, to je ono sto Bog zaista zeli od tebe. Nije u pitanju tvoja mudrost, volja ili dela. Sve sto on zeli je da ga volis vise nego sve drugo na svetu!"

Petar je odgovorio: "Gospode, znas da te volim". Ali je verovatno i dalje mislio: "Toliko toga se mora shvatiti. Sva ta ucenja su preteska da bih ih razumeo. Drugi ih mozda shvataju, ali ne i ja. Naravno, imam volju, ali ne i znanje. Ja sam samo neobrazovani ribar. Cak ne razumem ni Gospodnje vodjstvo. Kako bih mogao ziveti u potpunosti zavisan od njega?"

Konacno, Isus je pitao ucenika i treci put: "Petre, volis li me?". I verujem da je ovaoga puta Petar shvatio poruku. Iznenada je shvatio da poznavati oca znasi nesto vise od pomirenja i upravljanja. To znaci imati uzajamni odnos sa njim!

Jednom sam pitao Nikija Kruza, bivseg vodju bande, koji propoveda Hrista vec 30 godina: "Niki, kako si uspevao sve ove godine?" Odmah je odgovorio: "Imam jednu jednostavnu tajnu - volim Isusa! Isao sam do pakla i nazad, ali zaljubljen sam u Hrista". A kako znam da Bog voli Nikija? Znam to jer je Isus rekao: "Ko ima zapovesti moje i drzi ih, taj je onaj koji me ljubi. A ko mene ljubi, toga ce ljubiti otac moj, i ja cu ga ljubiti i javicu mu se" (Jovan 14:21).

Ljubav je sama Bozja priroda. Jovan pise u svojoj poslanici: "...Bog je ljubav. Po tom se pokaza ljubav Bozja prema nama, sto je Bog Sina svoga jedinorodjenoga poslao na svet da zivimo kroz njega...I mi smo poznali i verovali u ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu...Mi ljubimo Boga, jer je on prvo ljubio nas" (1.Jovanova 4:8-9,16,19).

Molim se da te Bozji Duh vodi da usvojis ove lekcije. Upamti ove tri reci: pomirenje, vladavina, vodjstvo, i znaj da ti one pokazuju ljudsko lice tvoga nebeskog oca! On zeli da te pomiri sa sobom; zeli da vlada tobom u ljubavi, i, na kraju, voli te. Da li ces prihvatiti njegovu ljubav, i voleti ga? To znaci poznavati ocevo ljudsko lice!

Poruka Za Hriscane Koji Prolaze Kroz Teske Dane

wcadmin — Fri, 02 May 2008 11:00:23 -0500

Hriscanski zivot nije uvek lagodan. Svaki vernik ce imati lose dane, bez obzira na to koliko je svet. U stvari, verujem da ce jednoj osobi, sto je ona duhovnija, losi dani biti mucniji i tezi.

Srecom, vecina hriscana zna da Isus nije Spasitelj samo u "dobrim vremenima". On je sa nama ne samo kada nam je dobro, vec i kada prolazimo kroz lose dane. Kada dodju teska vremena, on ne odlazi, govoreci "Vraticu se kada se sredis". Ne, on je veran i brizan u svako doba. Njega pogadja sve sto osecamo kada nam je tesko.

Apostol Pavle govori o ovome kada pise "Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da bi se videlo da je prevelika sila od Boga, a ne od nas" (2.Korincanima 4:7). Zamislite to! Blago o kome Pavle govori je znanje o prisustvu Isusa Hrista. A mi drzimo ovo dragoceno blago u nasim telima. Grcka rec koju Pavle ovde koristi za "zemljani" je "lomljiva glina", sto znaci "slaba, krta, podlozna iskusenjima"!

Cinjenica je da svi patimo od onoga sto Biblija naziva "slabosti". Za mnoge hriscane, uobicajena slabost je krhka konstitucija ili slabo zdravlje. Pavle je govorio o Timotejevim cestim bolestima (1. Timoteju 5:23). Grcka rec "bolest" ovde znaci "slab, bez snage, nejak u telu ili duhu". Ipak, pored fizickih, postoje i druge vrste slabosti koje su podjednako teske. Po mom misljenju, slabosti duha su verovatno najrasprostranjenije. Ne govorim o mentalnim bolestima, vec o onim neobjasnjivim trenucima kada vas vasa osecanja izdaju i zbunjuju um. Objasnicu to.

Mozes da odes u krevet zadovoljan, a sledeceg dana se probudis sa teskim oblakom tuge nad glavom. Po ceo dan se osecas potpuno svezan svojim tuznim stanjem duha. Ne znas odakle je dosao, ali taj oblak tuge neprestano stoji nad tobom i ne mice se.

Krivica, strah i uznemirenost su slabosti duha. One te mogu proganjati zbog tvoje proslosti, ili nekog greha koji se cvrsto drzi u tvom zivotu. Ove slabosti stalno pogadjaju vasa osecanja. Mozda kazes da ne zivis po osecanjima, ali u bukvalnom smislu ipak zivis. Na primer, mozda ne mozes da se otreses grubih reci koje ti je neko rekao pre nekoliko dana. Ili se mozda stalno boris sa osecanjima odbacenosti i bezvrednosti. Ova osecanja, bez sumnje, imaju direktan uticaj na tvoj zivot.

Za neke ljude je Dan majki ili Dan oceva jedan od najtezih dana u godini. Mozda njihovi roditelji nisu imali bas mnogo ljubavi, ili su bili alkoholicari, ili jednostavno nisu bili tu kada je to bilo potrebno. Mnogi ljudi uopste ne pamte nijedan lep dan sa majkom ili ocem. Zato su za njih Bozic ili Dan zahvalnosti najtezi dani u godini.

Ironicno, moji losi dani najcesce naidju kada proucavam Bozju rec. Kada sam sam sa Gospodom i Biblijom, savlada me osecanje neznanja. Osecam kako se preda mnom nalazi okrean istine, a ja uopste ne mogu da ga shvatim jer je prevelik.

Jos vise gubim nadu kada citam velike stvari koje su pisali propovednici koji su czveli pre 300 godina. Na kraju zavapim: "O, Gospode, ja sam po svom znanju beba kada se uporedim sa ovim duhovnim divovima! Oni su ziveli u neprosvecenom vremenu pa ipak su jos kao mladici pisali o stvarima koje ja tek moram da shvatim u mojim sezdesetim. Zasto mi je tako tesko da to shvatim?" Jedini odgovor koji primim je onaj koji cujem u Pavlovim recima: "...ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:9). Sva sila je u Bogu, ukljucujuci i silu razumevanja istine i odrcavanja duhovnog zivljenja! Ovo veliko blago se nalazi u zemljanim sudovima da bi sva slava pripala njemu!

Ako tvoj los dan podrazumeva demonski napad na tvoju veru, mozda ces biti iskusan da mislis kako nisi duhovan, jer prolazis kroz takav napad. Ipak, to je daleko od istine.

Pre nekoliko nedelja, jedan mladic me je nazvao placuci: "Danasnji dan mi je najgori u zivotu, i ne znam sta da radim! Spopalo me je danas cudno osecanje kojeg ne mogu da se otresem. Brate, ne znam da li Bog postoji!".

Ovaj mladic nema pojma odakle je dosla njegova sumnja, i bio je sokiran i povredjen strasnim mislima koje su mu dosle na um. Priznao je: "Ne mogu da osetim Bozje prisustvo. I sada sumnjam da on uopste postoji. Sta da radim? Ne zelim da gajim ovako strasne misli!".

Rekao sam mu: "Nemoj se plasiti niti biti obeshrabren. Veruj mi, to je stari djavolov trik, koji on narocito voli da primenjuje na mladim vernicima koji su dragoceni Bogu. I upravo sada, on ubacuje te misli u tvoju glavu, pokusavajuci da udari na tvoju veru. On zeli da te zbuni!".

Ovaj mladic nije znao da sam imao slicno iskustvo sa mojim sinom, Garijem. Gari je jednog dana dosao iz skole i otisao pravo u svoju sobu, ne rekavsi nikome ni reci. Znao sam da nesto nije u redu, pa sam pokucao na njegova vrata i pitao da li mozemo da razgovaramo. "Ne zelim da te povredim, tata", rekao je Gari i briznuo u plac. "Imam grozne misli. Nisam vise siguran da Bog postoji!". Ove reci su mi slomile srce jer sam znao da je Bog pozvao Garija da propoveda njegovu rec. Voleo bih da sam tada imao isti duhovni uvid u taj problem kakav imam sada. Ali tada, sve sto sam mogao da kazem Gariju bilo je: "Sine, samo veruj Isusu sto bolje mozes. Izdrzi i ne odustaj. On ce te videti kroz oluju u tvom duhu!".

Bog je video Garija u njegovoj teskoci. Danas moj sin vodi crkvu u Denveru, posle skoro dve decenije krcenja puta po crkvama u unutrasnjosti i prekomorskim sluzbama.

Sada sam mogao da ovome mladicu kazem isto sto sam rekao i Gariju: "Izdrzi. Tvoj nebeski otac zna kroz sta prolazis i vidi te. Seti se, Bog je obecao da te nikada nece napustiti. Samo budi neprestano okrenut njemu, u veri!".

Ako prolazis kroz ovakve teskoce, moras shvatiti: nisi neduhovan dok trpis te napade. I dalje si dete nebeskoga oca, i on te nece ostaviti da se boris sam. Poslace Svetog Duha da rastera tvoje sumnje! Zato nemoj pokusavati da se raspravljas sa djavolom. Nista mu ne mozes. Umesto toga, kada dodje napad, trci svome nebeskom ocu. Tada mirno cekaj, sa strpljenjem i nadom!

Nedavno sam primio pismo zene jednog pastira ciji je muz umro pre nekoliko godina. Napisala je da je on bio mocan propovednik, odani pastir svoga stada i brizni otac. Ali imao je ozbiljan problem: bio je svezan duhom preljube.

Ovaj covek je morao da da ostavku u cetiri crkve zbog svojih mnogobrojnih veza sa zenama. Nakon svake ostavke hodao bi pravim putem nekoliko godina, ali bi se tada njegova zavisnost opet pojavila, i opet bi pocinjao sa preljubom. Srecom, njegova zena je proucavala Bozju rec i mnogo se molila, tako da je kroz ve to ostala blizu Gospoda. Prijatelji su joj rekli da bi trebalo da ostavi muza, govoreci da je suludo ostati sa covekom koji je neprestano zloupotrebljava. Ali ona je pisala: "Znam da Bog mrzi razvod. Zato sam jednostavno odlucila da se drzim Gospoda". Svaki put kad bi je muz prevario, mnogo bi plakala, trpeci veliki bol. Ali uvek je osecala da joj Gospod govori da ostane s njim, oprosti mu i pokusa da mu pomogne. Tako je ona s verom predala sav svoj bol Gospodu i on joj je uvek davao snagu da izdrzi.

Ljubljeni, ova draga zena nije prolazila kroz lose dane, ona je prolazila kroz lose godine! Pisala je kako pamti samo nekoliko kratkih trenutaka srece u svim godinama svoga braka. Ali znala je da je Bog obecao da ce je na kraju blagosloviti i nagraditi.

Tako je i bilo. Danas su njena deca zaljubljena u Gospoda i u braku sa dobrim hriscanima. I, zacudo, sva deca imaju lepe uspomene na oca, uprkos njegovim brojnim padovima. Ova draga zena je blagoslovena i postovana u svojoj crkvi, i cesto je pozivaju da govori mladi udatim zenama. Ona ih uvek savetuje da ne napustaju svoje muzeve zbog najmanje sitnice. Ona im kaze: "Isus mi je bio dovoljan u svakoj nevolji. Blagoslovio me je iznad svega cemu sam ikada mogla da se nadam!".

A onda je u svom pismu napisala nesto sto je na mene ostavilo snazan utisak: "Bilo je strasnih dana punih kusnje, kada sam htela da sve prepustim osecanjima. Mnogo puta sam zelela da odustanem. Mislila sam: Moj muz vatreno propoveda i dotice svacije srce u crkvi. Ali on je preljubnik! Progonila me je misao da su svi moji pokusaji uzaludni. Ali, znala sam da mi je Bog nesto obecao, i kada bih se molila, prisecala bih se tog obecanja i on mi je uvek davao snagu da istrajem. Sada mi je drago da nisam odustala. Mogu da kazem da mi je Bog pokazao svoju dobrotu!".

Pavle je prolazio kroz lose dane kada je putovao u Makedoniju. "Jer i kad smo dosli u Makedoniju, nismo imali mira, nego svuda nevolja: spolja borbe, iznutra strah" (2.Korincanima 7:5). Ovaj sveti covek je priznao da je u sebi nosio ne jedan strah, vec mnoge!

Zaista, Pavle nije bio natcovek. Bio je podredjen istim osecanjima sa kojim se i svi mi suocavamo. Jednom su se svi vernici u Aziji okrenulo proti njega; i to oni za koje bi dao zivot. Napisao je: "...ako i ljubim ja vas odvise, a vi mene manje ljubite" (2.Korincanima 12:15). Da, Pavle je prozivljavao uzasne dane. Ali nikada se nije prepustio svojim osecanjima i iskusenjima. U svom najtezem periodu je svedocio: "...Pun sam utehe, prepun radosti pored svih nevolja nasih" (2. Korincanima 7:4). Zatim je dodao: "...Bog...tesi nevoljnike..." (6. stih).

Da li prolazis kroz los dan, nedelju, duzi period obeshrabrenosti? Da li si zalostan, obeshrabren, ili zelis da odustanes? Ako je tako, sta mislis, kako Bog reaguje na to? Da li te on kori ili kaznjava? Ne, nikada! Pavle tvrdi: "Gospod ti je najblizi i najspremniji da ti pomogne onda kada si neraspolozen i zalostan". "Slava Bogu i ocu Gospoda nasega Isusa Hrista, ocu milosrdja i Bogu svake utehe, koji nas tesi u svakoj nevolji nasoj..." (2.Korincanima 1:3-4). Grcka rec "tesi" ovde znaci "zove blizu sebi". Kakva cudesna stvar! Kada prolazimo kroz lose dane, nas nebeski otac ih koristi da nas privuce blize sebi!

Iako su losi dani neizbezni, treba da nas sve manje i manje uznemiravaju
dok rastemo u znanju ko smo u Hristu

Dok nastavljamo da hodamo sa Gospodom, nasi losi dani bi trebalo da postanu manje intenzivni, a mi u takvim trenucima treba da postanemo svesniji da imamo sve sto nam je potrebno da se obracunamo sa neprijateljem.

Verujem da nasi losi dani cesto imaju za cilj da nas ucine zrelijim i oslobode detinjastih sveza. Razmislite o tome: u vecini slucajeva nasi losi dani su posledica nasih detinjastih reakcija na zivotne situacije. A kako deca reaguju na to: u jednom trenutku se smeju, u drugom placu. Ona se mrste. Ona su svezanj strahova. Lako ih je povrediti, i mnogo placu. Njihova paznja kratko traje, i traze momentalno zadovoljenje.

Ipak, uprkos svemu ovome, pobozni roditelji vole i tese svoju decu u svakom njihovom zivotnom iskustvu. Nikakav ispad ne moze uzrokovati da se brizni roditelj odrekne svoga deteta ili ga odbije.

Isto tako, kao hriscani, mi se neki put mrstimo kada se suocimo sa teskim danima. Vicemo: "U redu, Boze, ako ces se ovako ponasati prema meni, ako ces dozvoljavati da mi se desavaju lose stvari, zasto bih ti se onda uopste i molio?"

Ipak, nas nebeski otac nas voli i tesi u svakoj nasoj nevolji, teretu, vapaju i nasim detinjastim promenama raspolozenja. Vidis, njegova velika zelja je da usred nasih kusnji pocnemo da shvatamo ko smo i sta kao njegova deca imamo. On zna da, kada god nas nose vetrovi i talasi nasih osecanja, zaboravljamo da smo njegova deca, i pocinjemo da zivimo daleko ispod nasih privilegija. Ali njegova Rec nam kaze da smo njegovi naslednici i sunaslednici sa nasim starijim bratom, Isusom!

"Ali mislim: dok je naslednik mlad, nista se ne razlikuje od roba, iako je gospodar od svega" (Galatima 4:1). Pavle ovde govori o rimskom obicaju. Bogatas bi usvojio dete i dao ga pod starateljstvo do njegove 8. godine. Tada, od svoje 8. do 25. godine, dete bi bilo pod vlascu cuvara. Tokom svih ovih godina, dete ostaje naslednik bogatstva, ali u stvarnosti nema kontrolu nad svojim zivotom.

Pavle kaze da to dete predstavlja one koji su pod zakonom. Zakon je staratelj koji nas poucava Bozjim zapovestima. Ali, dodje vreme kada se nase skolovanje zavrsava i kada moramo zauzeti svoja mesta kao naslednici Bozjeg bogatstva kroz Hristovu milost. Ipak, mnogi hriscani ne dodju do ovog saznanja. I dalje zive po svojim dobrim delima i po "ucini to" i "ne cini to", nikada ne shvatajuci svoj polocaj Bozjih sinova. "...Kad smo bili mladi, bili smo zarobljeni pod elementima sveta..." (3. stih). I dalje sluze Bogu poput robova, svezani strahom, krivicom i ocajem jer ne shvataju svoje usvojenje!

Pavle kaze takvim vernicima: "Jos uvek detinjasto razmisljas, radis pod svezama zakone koje si sam utvrdio. Ne vidis da si gospodar nad svim stvarima, da imas pravo na sve sto tvoj otac poseduje. On te je usvojio, voleo i stavio u skolu da bi te pripremio za nesto. A krst je bio tvoja matura!"

Nas nebeski otac nas tesi u teskim danima, ali u takvim trenucima
zeli da nam da i nesto vise

Zamislite usvojenog sina cije se vreme ispunilo. Njegova obuka je sada zavrsena, i on je nasledio svo ocevo bogatstvo. Pa ipak, on nastavlja da zivotari sa slugama, poput roba. Pitam te: da li je ispravno da otac tesi mladica u njegovom ropstvu i da ga uverava da je voljen i da ce sve biti u redu? Ne! Svaki otac koji voli svog sina bi zeleo da ovaj polozi pravo na svoje nasledstvo i napusti svoje siromastvo. Podstakao bi ga da prisvoji bogatstvo koje mu pripada!

Isto tako, kada smo svezani, Bog ne samo da nas tesi, vec nam i govori: "Sine, kceri, kada ces zauzeti svoje mesto pored mene? Kada ces doci u moju kucu i uzeti sve ono sto je sada s pravom tvoje?" "I buduci da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca nasa, koji vice: Ava, oce! Tako nisi vise rob, nego sin; a ako si sin, i naslednik si kroz Boga (Galatima 4:6-7), "Jer ste svi vi sinovi Bozji verom u Isusa Hrista" (3:26).

Ako je Isus tvoj Gospod i Spasitelj, onda si ti Bozje dete. A posto si njegovo dete, automatski si, zajedno sa Hristom, naslednik svih bogatstava oca!

Naravno, nas polozaj naslednika nema nikakve veze sa materijalnim bogatstvom. Reci da je Hrist umro da bi nas ucinio bogatima zlatom i srebrom je huljenje. Biblija tvrdi: "Jer u njemu zivi sva punina bozanstva telesno" (Kolosanima 2:9). Ovo znaci da je Bog dao Isusu svo bogatstvo u slavi. Stoga, on ima sve sto nam je potrebno da nas izbavi iz svakog loseg dana s kojim se suocavamo!

Ipak, pitas: "Zar Bog ne brine za nase fizicko blagostanje? Moji losi dani imaju veze sa mojim racunima, dugovima, manjkom novca. Stalno brinem o uslovima zivota moje porodice i sastavljam kraj sa krajem".

LJubljeni, vas otac polazi upravo od svih vasih fizickih potreba! Njegova Rec obecava: "A Bog moj ispunice svaku potrebu vasu po bogatstvu svome, u slavi, u Hristu Isusu" (Filibljanima 4:19). Grcka rec za "potrebu" ovde potice od korena koji znaci "upravljati svim bitnim poslovima". Pavle kaze: "Bog je veran i vodice brigu o svim tvojim poslovima, finansijama. To znaci o tvom zaposlenju, hrani, odeci, kuci. A tu su i bogatstva njegove dobrote, snage, mudrosti i milosti, i bogatstvo potpune uverenosti u spasenje. A iznad svega ovoga su njegova neistraziva bogatstva!"

Zapazi da Pavle kaze "Ispunice svaku potrebu", upotrebljavajuci pri tome jedninu. On ukratko kaze: "Potrebno ti je samo jedno - Isus! Sve tvoje potrebe su u njemu. Treba samo da ga potrazis, i on ce ti sve pruziti!"

Iako mozda sumnjas u Bozju ljubav prema tebi, on te ne osudjuje. Naprotiv, on oseca tvoj bol i ocaj. I on zeli da znas da je njegova riznica puna svega sto ti je potrebno, i sve to ti stoji na raspolaganju! Ali, on kaze: "Ne mozes to koristiti ukoliko ne polozis pravo na to, verom. Moras shvatiti ko si, moje dete, naslednice, i mirovati u mom obecanju da cu se pobrinuti za sve tvoje potrebe i poslove. Pokazi mi da mi verujes tako sto ces doci u moj mir!"

Zelim da zavrsim ovu poruku pismom koje je nasa sluzba nedavno primila. Verujem da ono mocno govori o losim danima koje imamo:

"Dragi brate Dejvide, pre nekoliko godina moj muz je izgubio posao koji mu je bio veoma vazan. To je za njega bilo tragicno. Izgubio je svo samopostovanje, kao i prihode, i jos uvek se od toga nije oporavio. Iako je zaposlen, njegova sadasnja plata je manja od polovine onoga sto je zaradjivao. Sada sam ja glavni hranitelj u kuci. Pre nekoliko nedelja sam planirala da nakon posla odem na jedan hriscanski sastanak, i imala sam 45 minuta vremena da prilegnem i odmorim se. Trazila sam nesto za citanje, kada me je Gospod odveo do kutije sa papirima koje sam cuvala. Izvukla sam odatle jednu od vasih propovedi "Na izmaku snage". Dok sam je citala, Bozji Duh mi je rekao da se upravo tu i nalazim - na izmaku snage! Uskoro cu se penzionisati, a moje brige se gomilaju. Davimo se u finansijskim teskocama, bez izlaza na vidiku.

Ali kroz ovu propoved Bog mi je pokazao da sam se u ljutnji okrenula protiv svoga muza. Zavisila sam od njega, tj. od tela. Moram se okrenuti jedino Isusu, on mi mora biti jedina nada, jedini koji me moze izvuci iz ovih problema. Sada znam da moj muz to nikada ne bi mogao. Dok sam citala tvoju poruku, primila sam uverenje da je Bog uz mene kada sam na izmaku snaga. Kasnije te veceri sam otisla na sastanak, gde je jedan od govornika bila moja prijateljica. Govorila je o tome kako ju je Bog izbavio iz finansijskih teskoca. Nije nista precutala, ukljucujuci i ponizavajuca iskustva koja je imala. Bozja namera je bila da sve to cujem. Posle toga sam joj ispricala kako sam citala tvoju propoved i kako mi je Bog kroz nju sluzio. Sledece nedelje sam primila posiljku od nje. To je bila tvoja poruka "Prava pesma, pogresna strana". Kako je to divno! Pozvala sam je da joj se zahvalim, i rekla mi je da ce mi poslati jos poruka. Jos nisam izasla iz teskoca. Ponekada kada pogledam niz put, vidim potencijalne nesrece koje nas okruzuju kao decu Izrailja. Ali Bog mi je pokazao da sam sumnjala u njegovu ljubav i vernost prema meni. Takodje sam shvatila, kao sto si i napisao, da sam bila dobra u potiskivanju strahova, i da se nikada nisam obracunala sa sumnjama. Sada zelim da zavrsim sa tim. Zelim da slavim Boga zato sto me voli i zadovoljava moje potrebe, iako ja to ne mogu uvek da vidim.

Moja molitva je da Isus, zacetnik i svrsitelj moje vere isceli moju sumnju i da mi da vere da se u potpunosti oslonim na njega. Molim se da mi da mi da pesmu koju cu pevati sa ove strane pobede. Tako zelim da polozim ovaj ispit! Zelim da pevam pravu pesmu na pravoj strani, pesmu koja ce biti svedocanstvo o Bozjoj milosti i vernosti."

Nasa sluzba prima mnoga pisma poput ovog, od ljudi sirom zemlje cija vera raste. Oni, kao i ja, veruju da teska vremena dolaze na ovaj narod, ali znaju da ce ih Gospod sacuvati. Oni su iskusili njegovu vernost!

Mozda ce ti doci jos losih dana. Ali moras doci do tacke kada moces reci: "Isuse, sve svoje brige prepustam tebi. Ja sam naslednik Bozjih bogatstava u Hristu Isusu. I znam da ova bogatstva podrazumevaju i puno zadovoljenje svih mojih fizickih potreba". Mozes verovati Bogu u ovome!

Protest Jednog Pravednog Coveka!

wcadmin — Fri, 02 May 2008 11:02:28 -0500

Primio sam pismo od jednog brata u Hristu koji verovatno za sebe tvrdi da je pravedan covek. Ali u njegovim recima upucenim meni bilo je gorcine:

"Brate Vilkersone, sta se to desilo s tobom? Nekada si silno propovedao protiv greha. Ali cini mi se da si u poslednje vreme meksi kada je u pitanju greh. Tvoja poruka o Jubileju daje ljudima dozvolu da grese. Nudis utehu ljudima koji imaju kompromise u svojim zivotima, umesto da ih osvedocis o grehu! Pocni opet da propovedas svetost! Ja nemam greha u svom zivotu. Nijedna osoba ne bi trebalo da gresi". Naveo je nekoliko pasusa iz moje propovedi za koje smatra da u njima nema prekora.

Molim te da shvatis - ako se, kao propovednik, necega plasim, onda je to cinjenica da ce moje propovedi mozda osuditi pravednika ili utesiti gresnika. Drhtim dok citam ove reci: "Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu" (Price 17:15).

Verujem da ce svaki istinski Bozji sluga koji propoveda cisto evandjelje pokazati ljudima njihove zle puteve. Razotkrice greh da bi ukazao na razliku izmedju svetog i svetskog. Verujem da mi je Gospod pomogao da i ja cinim tako.

Ali bio bih varalica - farisej svezan zakonom - kada ne bih govorio i o bogatstvima Bozje milosti i ljubavi prema svoj njegovoj deci koja se bore sa grehom!

Ova prica vam je verovatno poznata. Govorim o prici o bludnom sinu - a narocito o njegovom pravednom starijem bratu.

Otac u ovoj prici ocigledno predstavlja Boga. Ali smatram da dva sina predstavljaju dve vrste dece. Zaista, njihov odnos sa ocem se razlikuje. Po mom misljenju, vecina hriscana se moze svrstati u jednu od ove dve kategorije.

Prica pocinje kada mladji sin trazi od oca svoj deo nasledstva. Otac ga je poslusao - a kada je sin dobio svoj deo, otputovao je "... u daleku zemlju" (Luka 15:13).

Naravno, otac nije osiromasio kada je dao sinu deo svog bogatstva. Naprotiv, ono sto je dao sinu bio je simbolican predujam, deo svega onoga sto je posedovao. Verujem da sinovljevo nasledstvo prestavlja blagoslove koje primamo od nebeskog oca - blagoslove milosrdja i saosecanja.

Ono sto cu ti sada reci ce te mozda sokirati - ali verujem da mladji sin predstavlja jednu veliku skupinu hriscana koju zovem Klub "Blagoslovi me". Oni poput bludnog sina dolaze k Bogu i traze svoja prava na sva bogatstva njegovog carstva. Oni zahtevaju da dobiju svaki blagoslov koji je Bog obecao, vicuci: "Blagoslovi me, Boze, ucini da napredujem! Izlij svoju milost i blagodat na moj zivot! Zelim sve sto imas za mene!".

Ukratko, oni zele da izgrade "tajnu riznicu" blagoslova; zele da ih nagomilaju sto vise mogu. Sve je to u redu - osim toga sto takvi vernici cesto nemaju zelju da budu bliski sa Gospodom. Sve sto zele su samo blagoslovi koji idu uz hriscanski zivot. U mnogim slucajevima, bliskost sa Gospodom nije deo njihove teologije. Ne zele da cuju nista o ceni i zrtvovanju.

Upravo to se desilo da bludnim sinom. Verujem da je taj mladic imao dobre namere. Ocigledno je da je godinama radio sa ocem pre nego sto je odlucio da ode. Dok je putovao verovatno je mislio kako ce uloziti novac, postati uspesan i uciniti svog oca ponosnim.

Zaista, bio je nalik mnogim mladim Hristovim sledbenicima. Oni se raduju u novostecenom bogatstvu istine i slobode, zavetujuci se: "Gospod je toliko ucinio za mene - zelim da zauvek ostanem blizu njega. Bicu pobednik!". Ali cesto se desi da njihova srca nisu u potpunosti spremna na dugorocnu vezu sa ocem. Kao i bludni sin, i oni su jos uvek u svetu - imaju zelju za svetskim zadovoljstvima. I ta zelja polako pocinje da gusi njihovu bliskost sa ocem. Na kraju odlaze Gospodu samo da bi od njega trazili blagoslove - koje zatim trose na svetske zelje!

Stav bludnog sina pokazuje ono sto nam je poznato pod nazivom "jeftina milost". Pavle pise: "Sta cemo, dakle, reci? Hocemo li ostati u grehu, da se blagodat umnozi? Boze sacuvaj! Kako mozemo mi koji smo umrli grehu, jos ziveti u njemu? Sta dakle? Hocemo li gresiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodacu? Boze sacuvaj!" (Rimljanima 6:1-2,15). Ovaj mladic je pokusao da stavi u riznicu svo bogatstvo koje je primio od oca. Ubedio je sebe: "Sada sam bezbedan. Otac mi je dao sve sto ce mi ikada biti potrebno". Kako je pogresio!

Svake nedelje mnostvo bludnih sinova dolazi u crkvu, sedi u klupama, peva u horu, uci u nedeljnoj skoli. Oni su novozavetna Bozja deca koja su "... postala naslednici..." (Efescima 1:11), i "ucestvuju u nasledstvu svetih u svetlosti" (Kolosanima 1:12). Primili su ono sto Biblija naziva "kapara naseg nasledstva" (Efescima 1:14). Ali sta se desava kada iz nedelje u nedelju slusaju o Bozjoj neznoj milosti, obilju blagodati, opravdanju, prihvatanju u Hristu? Onda takvi hriscani polako pocinju da gomilaju kaparu svog nasledstva. Oni uzivaju u tome govoreci: "Nije li divno sto me Bog voli? Uvek mi oprosti kada posrnem". Ovde u crkvi na Tajms skveru propovedamo o svemu ovome - o Bozjoj milosti, saosecanju, neznosti i ljubavi prema nama, o tome kako nas opravdava i posvecuje, prihvata u svome sinu. Sva ova ucenja su usredsredjena na Bozju milost prema nama kroz Isusa Hrista. Ali sta se dogadja sa nama kada pokusavamo da nagomilamo ovo bogato nasledstvo?

Pogledaj sta se desilo sa bludnim sinom: kada je sakupio ocevo bogatstvo, ono je pocelo "da ga svrbi". Uskoro je odlucio da se okrene svetu da bi zadovoljio strast u svom srcu. Rekao je sebi: "Moj blagoslov ce jos dugo trajati!".

Ljubljeni, ubedjen sam da ima puno hriscana koji ne mogu podneti blagoslov milosti! Uzivaju dok slusaju poruke o nezasluzenom Bozjem oprostenju, puneci svoje glave svim biblijskim odlomcima koji opisuju njegovu milost i saosecanje. Vole da slusaju pricu o pastiru koji trazi izgubljenu ovcu, zato sto ih ta prica tesi. Ipak, cim nagomilaju bogatstvo, slavnu istinu o Bozjoj milosti, njihovo telo pocinje da ih svrbi. I to im postaje dozvola za gresenje!

Tako je i bludni sin zloupotrebio svoje bogatstvo. Potrosio je bogatstvo svoga oca na zabave, kockanje, opijanje i prostitutke. Svake noci je rasipao blagoslove padajuci u greh sve dublje i dublje. Pa ipak, svakoga jutra bi sa sebe otresao ubedjenje o grehu i tesio bi se tako sto bi odlazio svojoj tajnoj riznici. Govorio bi sebi: "Jos uvek imam dosta toga. Izdrzacu!".

Mnogi hriscani danas upraznjavaju neko zabranjeno zadovoljstvo u zelji da potrose svoje bogatstvo na raspusni zivot. Njihove strasti ih vode u preljubu, homoseksualnost, pornografiju, alkohol, droge. Ali oni se neprestano tese u svome grehu govoreci: "Bozja milost mi je vise nego dovoljna. On ima i vise nego sto mi je potrebno. Volece me bez obzira na to sta radim. Njegova milost je vecita!".

Ne! Bozja namera nikada nije bila da se njegova milost izopaci i rasipa. Ona zapravo treba da ima potpuno suprotni efekat. Pavle pise: "Jer se pokaza blagodat Bozja koja spasava sve ljude i uci nas da se odreknemo bezboznosti i zelja ovoga sveta, i da pametno, pravedno i pobozno zivimo na ovome svetu" (Poslanica Titu 2:11-12). Bozja milost nas uci poboznosti, pravednosti i svetome strahu od Gospoda!

Kad god rasipamo Bozju milost, zavrsimo tako sto postajemo osiromaseni u duhu, dusi i telu. Vise nemamo nebeski hleb kojim se hranimo. Gladujemo u duhovnom svinjcu - nase duse je scepala glad.

Luka pise: "A kad potrosi sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji. I otide i pribi se kod jednog gradjanina one zemlje; i ovaj ga posla u polje svoje da cuva svinje. I zeleo je da napuni svoj trbuh roscicima sto ih jedjahu svinje, i niko mu ih ne davase" (15:14-16).

Vidjao sam ovakvu glad medju hriscanima. Nekada su imali divno svedocanstvo o milosti i blagodati. Ali sada, zbog greha, postali su duhovni skeleti bez imalo zivota u sebi. Imajte na umu - otac bludnog sina je i dalje imao svo bogatstvo koje je bilo potrebno njegovom sinu. Nije vazno koliko je mladic izgubio; njegov otac je obilovao bogatstvom. Ipak, povratak ocu - povratak duhovnom bogatstvu i milosti - zahtevao je da sin dodje sebi. Luka pise: "Tada dodje k sebi i rece: koliko najamnika u oca moga imaju hleba i suvise, a ja ovde umirem od gladi! Ustacu i idem ocu svome, pa cu mu reci: Oce, zgresio sam nebu i tebi; vise nisam dostojan da se nazovem sin tvoj, primi me kao jednoga od svojih najamnika" (17-19).

Mladic je morao da prizna: "Ipak ne mogu da izadjem na kraj sa blagoslovima. Ne mogu da idem u korak sa svojim strastima! Zgresio sam Bogu i mojoj porodici. Protracio sam sve sto mi je dato!".

Moras shvatiti - pokajanje nije samo okretanje i povratak Bogu. To je potpuna predaja - povratak Bogu sa ovim priznanjem: "Gospode, napravio sam zbrku od svog zivota. Jednostavno ne mogu da izadjem na kraj. Sada ti dolazim ponizno i molim te da ti preuzmes moj zivot. Molim te, upravljaj mojim zivotom!".

Kada je bludni sin rekao: "Primi me kao jednog od svojih najamnika", govorio je: "Oce, ne mogu biti sam svoj gospodar! Dosta mi je pravljenja zbrke u zivotu! Hocu da slusam tvoje zapovesti, kao sto ih tvoje sluge slusaju. Upravljaj mojim zivotom - ti mi kazi sta da radim, a ja cu rado poslusati!".

Tada Bog zapocinje obnovu. Tada zapocinje gozba! "I ustade i vrati se ocu svome. Kad je jos podaleko bio, ugleda ga otac njegov i sazali mu se; pa potrca, zagrli ga i poljubi ga. A sin mu rece: Oce, zgresio sam nebu i tebi; vise nisam dostojan da se nazovem sin tvoj. A otac rece slugama svojim: Donesite brzo najlepsu haljinu i obucite ga, podajte mu prsten na ruku i obucu na noge, i dovedite ugojeno tele, zakoljite ga - pa da jedemo i da se veselimo" (stihovi 20-23).

Zaklano tele u ovoj prici predstavlja zaklano jagnje Bozje, tj. otkupljenje i radost. Kada se bludni sin vratio, svi su slavili - bilo je to divno, radosno vreme praznovanja pred slavnim jagnjetom.

Nema nikakve greske: kada se sin vratio, bio je u potpunosti obnovljen u kuci svoga oca - ne kao sluga, vec kao sin! Bio je voljan da se podredi ocu i bude pod njegovim vodjstvom. I vise od toga, zeleo je bliskost sa njim! Izgubio je interesovanje za svetskim stvarima i bio je spreman da cini ono sto mu otac zapovedi. Kakva divna scena potpunog obnovljenja!

"A njegov stariji sin bese u polju. I kad se, dolazeci, priblizi kuci, cu svirku i igranje. I dozva jednoga od slugu i zapita sta je to. A ovaj mu rece: Tvoj brat dodje i otac tvoj zakla ugojeno tele, sto mu se zdrav vratio. A on se rasrdi i ne htede unutra." (Luka 15:25-28).

Stariji brat je svakog trenutka bivao sve ljuci. Na kraju krajeva, marljivo je sluzio oca godinama, nikada ne prekrsivsi nijednu zapovest. Po zakonu je bio ispravan; odrzavao je sebe cistim.

Ipak, dok je virio kroz prozor, stariji sin je video najvecu viziju milosti ikada datu covecanstvu: otac je grlio izgubljenog sina koji se pokajao. Nije ga nista pitao, nije mu davao lekcije. Umesto toga ga je obukao u novo odelo i vratio mu raniji polozaj - polozaj blagoslova i naklonosti. A tada je priredio gozbu - jagnjetovo slavlje.

Vizija koju je stariji sin video bila je da se svako moze pokajati, bez obzira na to koliko je duboko potonuo - ukoliko odustane od toga da sam upravlja svojim zivotom i vrati se ocu. To je pravo pomirenje.

Ipak, stariji brat je protestovao. Odbio je da dodje na gozbu. Zasto? Nije zeleo da ucestvuje u onom za sta je mislio da je jeftina milost! Rekao je sebi: "Moj brat je prekrsio sve zapovesti - osramotio je oca. Ne moze se valjda tako lako izvuci! Poslusno sam radio godinama. Mucio sam se, znojio, cinio dobra dela kao sto sam i duzan. A kada moj gresni brat ispuzi iz svinjca, docekaju ga kao heroja. Nije fer! JA sam bezgresan, a ne moj brat!".

Za legalisticki um je tipicno da protestuje protiv izlica milosti na otpalu osobu koja se pokajala. Mnogi hriscani ovako razmisljaju dok u crkvi sede pored narkomana ili alkoholicara: "Hvala Bogu da nikada nisam tako zgresio. Ovaj ce mozda vec sutra otpasti. Drzacu se podalje od njega sve dok ne utvrdim da se zaista vratio".

Ali Pismo kaze da je takav ponos smrtonosniji od svake zavisnosti: "Ko misli da sigurno stoji, neka pazi da ne padne" (1. Korincanima 10:12).

Kada je bludni sin video starijeg brata kako se kroz prozor mrsti na njega, verovatno je pomislio: "O, brate, kada bi ti samo znao koliko ti se divim! Uvek si bio vredan, disciplinovan, veran. Nikada nisi gresio kao ja. Imas bolje svedocanstvo. A ja cu ceo svoj zivot morati da zivim sa secanjem na to kako sam osramotio dobro ime nase porodice. Znam da ne zasluzujem nista od ovoga. U stvari, trebalo bi da si ti ovde na mom mestu. Kako bih samo hteo da imam zajednistvo sa tobom!".

To je povik istinski pokajanog i poniznog srca!

Oba brata su jednako gresna. Pogresno je zloupotrebiti milost - protraciti je i prkositi joj. A jednako je pogresno i ne shvatiti milost - ne ceniti je ili je uskracivati drugima.

Mladji sin nije shvatio cilj milosti, a to je rast u puninu svetosti. Ali stariji sin koji se bunio nije nikada upoznao ocevo srce. Uvek se trudio da zaradi ocevu ljubav dobrim delima i pokornoscu. Nije mogao da prihvati cinjenicu da ga otac voli bezuslovno, bez obzira na dobra dela. Otac ga je voleo jednostavno zato sto je bio njegova krv i telo.

"... A otac njegov izidje i moljase ga. A on odgovori ocu: Eto te sluzim toliko godina i nikad ne prestupih tvoje zapovesti; ali meni nikad nisi dao jareta da bih se proveselio sa svojim prijateljima. A kad dodje ovaj tvoj sin koji ti je imanje rasuo s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele" (Luka 15:28-30).

Stariji sin je rekao ocu: "Ne ide mi se na gozbu. Nisam srecan kao ti - jer imam teret! Svih ovih godina sam tesko radio da bih te zadovoljio, a ti mi nikada nisi pokazao ovakvu ljubav. Ne osecam tvoju ljubav prema meni, oce!".

Ovo je koren problema starijeg sina: mislio je da je svojim dobrim delima zaradio ono sto je njegov mladji brat primio besplatnom miloscu! Svakome legalisti je tesko da ostavi po strani dela tela. Zasto? Nasa tela zele da rade za Boga! Zelimo da kazemo: zaradio sam svoj mir u Gospodu. Postio sam, molio se, ucinio sve da bih zadobio pobedu. Mnogo sam radio - i konacno sam uspeo!".

Ako smo iskreni, videcemo da nase telo uvek protestuje protiv zavisnosti od Gospoda. Ne zelimo da se oslanjamo na njegovu milost i blagodat, niti da verujemo da ce nas ocistiti ako mu jednostavno dodjemo u pokajanju i veri. Ne zelimo da shvatimo da nam samo on moze dati silu, mudrost i autoritet da zivimo kao pobednici.

Boze sacuvaj da volim svoju decu zbog onoga sto cine za mene. I Boze sacuvaj da se moja deca takmice za moju ljubav tako sto ce raditi nesto da bi me zadovoljila. Kazem ono sto bi rekao i bilo koji drugi roditelj: "Jednako volim svu moju decu - jer su moja krv!".

Sva poslusnost postaje necista haljina - gadan greh - kada mislimo da cemo njome zasluziti Bozje prihvatanje. Poslusnost je bezvredna kad god potisne milost! I tada i danas protest je bio: "Mek si prema grehu! Sta je sa osudom greha ovog coveka? Gde je zakon da mu pokaze njegove greske? Mogao bi lako opet da padne. Neka dokaze svoje pokajanje! Nije imao vremena da se nauci svetosti, da se pokori Bozjim zapovestima, da se zrtvuje".

Najogorceniji ljudi koje znam su hriscani koji govore upravo ovakve stvari. Pre nekoliko godina je nasa crkva ugostila jednog ruskog pastira koji je zbog svoje vere proveo mnogo godina u zatvoru. Dok sam ga gledao za vreme slavljenja, bio je namrsten. Posle sluzbe sam ga upitao: "Sta nije u redu?". Rekao je: "Ne shvatam kako mozete da tapsete i budete srecni. Niste bili u zatvoru. Niste platili cenu. Jedini nacin da se dodje do pobede je prolazak kroz takvu vrstu patnje".

Ne - Pismo ne kaze tako! Dolazimo u Gospodnju radost kroz njegovu nezasluzenu milost. Sve sto je manje od toga predstavlja omalovazavanje Isusove zrtve na krstu! Moramo paziti da ne protestujemo kao stariji brat, pravedni covek. To je protest ljudske pravednosti - a ona je smrad u Bozjim nozdrvama!

Na kraju, sazecu celu poruku:

"A on mu rece: Dete, ti si svagda sa mnom, i sve moje tvoje je. Ali se trebalo veseliti i radovati, jer ovaj tvoj brat mrtav bese, i ozive, i izgubljen bese, i nadje se" (Luka 15:31-32).

Mladji sin - zaglibljen u blatu samoce koju mu je doneo greh - umro je svojoj volji. U svojoj nesreci je iskusio nesto: iskusio je svoju izgubljenost! Dok je mislio na oca, zeleo je da mu se vrati - da mu se potpuno preda! Znao je da se ocu nikada nece moci oduziti nikakvim dobrim delima. Video je da u potpunosti zavisi od ljubavi i milosti svoga oca.

Ali stariji sin nikada nije uvideo svoju izgubljenost i beznadeznost pokusaja da se premosti jaz izmedju njega i Boga. Zato se nikada i nije suocio sa potrebom da umre sebi.

Ljubljeni, taj ponor se nikada ne bi mogao premostiti delima i sopstvenim trudom. Ocevo prihvatanje i ljubav dolaze jedino kroz krv Isusa Hrista. Tu nema prigovora. Jedino krst premoscuje ponor.

Mozda protestujes protiv svega sto sam ovde napisao. Mozda ces reci: "Brate Vilkersone, ti kazes gresnicima da ce sve odjednom biti u redu, samo ako se pokaju - Bog ce izbrisati njihovu proslost i uvesce ih u svoje blagoslove".

Da, upravo to i govorim - jer je to ono sto je Isus rekao u svojoj prici! Kad god se gresnik okrene Gospodu u potpunom pokajanju i poniznosti, istog trenutka dospeva u nezne ruke svoga pastira. Aleluja!

---
Upotrebljeno sa dozvolom World Challenge-a, P.O. Box 260, Lindale, TX 75771, USA

Blago Ljudima Koji Znaju Radosni Zvuk

wcadmin — Fri, 02 May 2008 11:04:38 -0500

Psalmista pise o slavnoj tajni ulaska u ispunjeni, radosni zivot: "Blago narodu koji zna trubni poklic! Gospode, u svetlosti lica tvojega oni hode" (Psalam 89:15). Na jevrejskom ovaj stih znaci: "Oni kojima je otkriven radosni zvuk ce se buditi svakoga dana sa mirom, snagom i srecom. Njihov zivot ce biti ispunjen radoscu jutarnjeg sunca".

Psalmista ukratko kaze: "Postoji jedan radosni zvuk koji je toliko vazan, da predstavlja osnovu pobednickog zivota. I ako poznajes i shvatas ovaj zvuk, menjaces se iz slave u slavu. Svi koji znaju znacenje radosnog zvuka postaju samouvereni, neustrasivi. Koracaju kroz zivot osecajuci se bezbednim sve vise i vise. Sposobni su da nadvladaju depresiju, cak i kada ih satana reseta. Njihova srca su postojana i mirna - jer im je Sveti Duh otkrio znacenje radosnog zvuka!".

Pa kakav je to radosni zvuk?

Poreklo jevrejskog praznika Jubileja nalazi se u 25. glavi 3. Knjige Mojsijeve. Ovaj obicaj potice od Bozje zapovesti Izrailju da svake sedme godine ostavi zemlju i ne obradjuje je. Sedma godina treba da bude godina subote, u kojoj bi se zemljiste odmaralo. Tokom te godine, ljudi nisu smeli da sade ili beru plodove: "Sest godina sej njivu svoju, i sest godina rezi vinograd svoj i sabiraj rod. A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Gospodnja; nemoj sejati u polju svojem ni rezati vinograda svojega" (3. Mojsijeva 25:3-4).

Bog je bukvalno ukinuo sve poljoprivredne radove u celoj godini. To je znacilo da je Izrael morao da u tom periodu zivi bez ikakvih sredstava. Ljudi su morali da svoje zivote u potpunosti prepuste Bogu, uzdajuci se u njega kada su u pitanju zalihe.

Naravno, za ovo je bilo potrebno mnogo vere. Razmisli o tome: cele godine nema zetve... nema hrane za stoku... nema posla za zemljoradnike... nema posla u vinogradima. Danas bi mnogi hriscani poceli da panice posle samo nedelju dana. Zaista, narod se cudio: "Kako cemo se hraniti sedme godine? Kako cemo ishraniti porodice, stoku? Potrosicemo sve sto imamo u sestoj godini. Zar cemo sedeti besposleno dok nasa deca gladuju? Zar Bog zaista ocekuje da gledamo kako grozdje trune na lozi? Zar nece cak ni siromasnima dozvoliti da uzmu ono sto mogu?".

Ipak, Bog je imao jasan cilj kada je zapovedio godinu odmora za zemlju. Njegova namera je bila da svome narodu otkrije svoju vernost! "I ako biste rekli: sta cemo jesti sedme godine, eto necemo sejati niti cemo brati letine? Pusticu blagoslov svoj na vas seste godine, te ce roditi za tri godine" (3. Mojsijeva 25:20-21).

Kakvo neverovatno obecanje - Bog je garantovao Izraelu trostruku zetvu! Govorio je: "Ako istupis u veri i poverujes mi, u sestoj godini cu ti dati zetvu koja ce biti dovoljna za tri godine". "Ako osiromasi brat tvoj i proda nesto od bastine svoje, a posle dodje ko od roda njegova najblizi njemu da otkupi, neka otkupi sto brat njegov prodade" (25.stih).

Mislim da Bog ovde govori o necemu vaznom, a to je da on uvek brine o onima koji mu veruju i koji ga slusaju, bez obzira na okolnosti.

Razmisli o tome na koje je sve nacine Bog zadovoljavao potrebe svog naroda:

Kada je Izrailj bio u pustinji, nije imao samoposluge i prodavnice. Na vidiku nije bilo cak ni travke. Ali Bog je dao da mana padne sa neba, da bi ljudi imali hleb. Ucinio je da padaju i ptice, da bi imali mesa. Ucinio je da voda potece iz stene. Takodje je cuvao njihovu odecu i cipele netaknutima, tako da se ni posle 40 godina nisu istrosile.

U Starom zavetu citamo kako je gavran nahranio gladnog proroka. Zdela sa brasnom i boca ulja su se stalno iznova punili. A cela neprijateljska vojska je pobegla kada je cula cudnu buku - ostavljajuci za sobom dovoljno zaliha za ceo grad izgladnelih Izraelaca!

U Novom zavetu citamo kako se voda pretvorila u vino. U ribi je pronadjen novcic kojim je placen porez. 5000 ljudi se nasitilo od samo pet hlebova i dve ribe.

Sva ova cuda nam vicu: "Bog je veran. Moze mu se verovati!". A sada, u 25. glavi 3. Knjige Mojsijeve citamo o jos jednom natprirodnom fenomenu - velikoj zetvi u sestoj godini!

Bog je dalje zapovedio narodu da praznuje sedam uzastopnih subota: "I nabroj sedam sedmina godina, sedam puta po sedam godina, tako da ti sedam sedmina godina bude cetrdeset i devet godina" (8.stih). Drugim recima: "Praznujte ovu subotu svake sedme godine, tokom perioda od 49 godina - sedam subota puta sedam".

U biblijskim vremenima, period od 49 godina je obuhvatao celu generaciju. Zakljucak je da je taj period dovoljan da cela jedna generacija nauci da veruje Gospodu. Tokom tog vremena, roditelji i stariji bi se izgradili u veri, tako da su mogli da govore svojoj deci: "Da, tacno je. Nakon prvih sest godina Bog nam je dao sve sto nam je trebalo. A kada je dosla sedma godina, mnogi od nas su se uplasili. Ipak, Bozje providjenje se pobrinulo za nas sve do osme godine, cak i do devete. Ponekad je bilo tesko, ali uvek je bilo dovoljno svega. Niko nije gladovao i niko nije morao da prosi. Svaka potreba je bila zadovoljena. Bog je iskusao nasu veru - i on je ostao veran!".

Siguran sam da su neki ljudi varali nakon sto je subota bila utvrdjena. Verovatno su mislili: "Ne mogu proci kroz ova iskusenja. Nemam vere". I tako su oni nocu krisom odlazili u polja i sadili. Ali njihove zetve su bile slabe i besplodne, a oni su se sve vise zaduzivali i pozamljivali od suseda. Sustina je u sledecem: kada Bog kaze "Veruj mi", on to i misli!

Nakon sedme subote, tj. sedam sedmogodisnjih perioda, pedeseta godina je bila godina Jubileja. Kada bi dosla ta godina, zacuo bi se zvuk truba (rec "jubilej" znaci "bucanje truba"): "Tada zapovedi neka zatrubi truba u deseti dan sedmoga meseca, na dan ociscenja neka trubi truba po svoj zemlji nasoj" (3. Mojsijeva 25:9). I zaista, Jubilej je padao na dan ociscenja, tj. na deseti dan sedmoga meseca. I, u unapred odredjenom casu, dok je prvosvestenik ulazio u svetinju da bi je pokropio zrtvenom krvlju, zvuk truba bi odjeknuo po celoj zemlji.

Taj zvuk se mogao cuti u svakom gradu, selu, zaseoku, planini i dolini. I svaki Jevrej je znao sta taj zvuk znaci. Sta znaci taj zvuk? On oznacava neverovatni blagoslov slobode i oslobodjenja - po Bozjoj naredbi! "I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji zive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju bastinu, i svaki u rod svoj vratite se" (10. stih).

Takva naredba je bila necuvena: zvuk truba je ponistavao sve dugove i vracao svu robu njenim prvobitnim vlasnicima; oslobadjao je sluge iz zarobljenistva i sveza! Treba li reci da su se svaki sluga, zatvorenik i otudjena osoba radovali tom zvuku? On je oznacavao kraj ropstva i novi pocetak u zivotu. Dacu vam jedan primer:

Po jevrejskom zakonu niko nije posedovao zemlju. Covek je samo mogao naslediti svoje porodicno vlasnistvo, a Bog je bio taj koji je sve posedovao. Svaki Jevrejin je morao znati da Bog poseduje brda, doline, stoku, svetska bogatstva, a da je njegov narod samo privremeni zakupac. Niko nije smeo da se suvise vezuje za svoje posede.

Ipak, ako bi se neka osoba zaduzila - zbog rdjavog upravljanja imanjem, neposlusnosti, lenjosti ili neke nesrece - za materijalnu propast nije bilo nadoknade. Na primer, zemljoradnik bi dugovao nekome mnogo novca. Tada bi morao da proda svoju decu i sluge da bi otplatio dug. Ako bi zapao u jos vece dugove, morao bi da preda svoj posed zajedno sa prinosima. U najgorem slucaju, morao bi i sam sebe da proda drugome zemljoradniku da bi preziveo.

Ali u pedesetoj godini, kada bi dosao Jubilej, svaki dug bi se brisao. Sve bi bilo vraceno prvobitnom vlasniku. A to je znacilo da bi zemljoradnik dobio nazad svoju zemlju i porodicu! Mozes zamisliti radost u Izrailju i Judi kada bi se zacule trube. U tom trenutku, desetog dana sedmog meseca, dok je prvosvestenik ulazio u svetinju, svaki rob bio je oslobodjen. Onome ko je izgubio imanje sve je bilo vraceno. Porodice su opet bile zajedno. Domovi su obnovljeni. To je bilo vreme slobode i oslobadjanja!

Zamisljam siromasne zemljoradnike kako stoje na medjama svojih bivsih imanja i cekaju da zakorace na njih cim se zacuju trube. Cekali su deset godina... zatim pet... zatim jednu... a sada broje minute. Verovatno su mislili: "Dobicu nazad sve sto sam izgubio. Sve je opet moje - jer je ovo godina Jubileja!".

Za vreme godine Jubileja nista nije smelo da se sadi ili bere. Tu godinu ljudi su provodili radujuci se. Zamisli: u godini Jubileja svaki dan je bio Bozic - dan kada se slavio Bog zbog njegove milosti, briznosti i slobode!

Molim te da shvatis - sloboda objavljena na dan Jubileja nije neka nejasna ideja zasnovana samo na veri. To je bio zakon zemlje. I sve sto je duznik morao da uradi da bi taj zakon bio primenjen bilo je da ga se pridrzava. Leviti su nadgledali i pazili da sve bude ispravno. Gospodar bi mogao reci sluzi: "Ne mozes da ides - jos uvek si moj sluga. Vrati se na svoj posao!". Ali sluga bi mogao da mu se nasmeje u lice i kaze: "Obojica znamo sta zvuk trube znaci. To je radosni zvuk moje slobode! Nemas vise zakonsko pravo nada mnom. Slobodan sam!".

Kako su ljudi cekali taj radosni zvuk i ceznuli za njim. Tada bi imali slobodu da kazu: "Nista iz moje proslosti me ne moze zadrzati. Odvezan sam, oslobodjen. I niko mi ne moze oduzeti moje nasledstvo". Ipak, zarobljena osoba je nesto morala da preduzme da bi preuzela svoje izgubljene posede. Mogla je da igra i peva u sinagogi: "Slobodan sam! Sve je po starom!", ali dok ne bi istupila i zatrazila svoja prava, ne bi mogla da uziva u njima. Vidis li u ovome nesto vazno? Mnogi hriscani nisu polozili pravo na Jubilej koji im je Hrist dao. Mnogi misle da je radosni zvuk jednostavno pljeskanje rukama ili igranje u vreme slavljenja. Ali to je nesto mnogo vise! Bog nas poziva da uzmemo slobodu, mir i slavu koju nam je dao kroz oprostenje greha. Treba da istupimo i zatrazimo ih!

Isaija pise: "...Posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i suznjima da ce im se otvoriti tamnica, da oglasim godinu milosti Gospodnje" (Isaija 61:1-2). Ovaj odlomak nam je poznat kao objavljivanje Hristove pobede nad smrcu i grehom. Isaija ovde upotrebljava jezik Jubileja. On govori: "Nek zatrube trube, nek najave veselu, radosnu godinu slobode koju nam je dao spasitelj!".

Ovaj odlomak se takodje odnosi na scenu Hristovog uzdizanja u slavu. Nebeski otac je, nakon sto je video uzasne patnje svog blagoslovenog sina, pripremio za Isusa slavni ulazak u nebo. Zaista, dok se Hrist uzdizao, pratile su ga vojske andjela i mnostvo kocija: "Kola Bozjih ima sila, hiljade hiljada. Medju njima je Gospod, Sinaj u svetinji. Ti si izasao na visinu, doveo si roblje, primio darove za ljude, a i za one koji se protive da ovde nastavas, Gospode Boze!" (Psalam 68:17-18). Nasi ograniceni umovi ne mogu shvatiti ovaj slavni dogadjaj. Dok se Hrist priblizavao vecnom Bozjem gradu, jasuci na svom belom konju, pratila ga je ova velika povorka. I kada je usao kroz kapiju, zacule su se Bozje trube: "Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni" (Psalam 47:5).

Ovo je bio radosni zvuk - zvuk truba koje najavljuju godinu Jubileja za verne! Taj zvuk je objavio celom covecanstvu: "Mozes izaci iz zatvora, vratiti se svojoj porodici i imati sve sto je potrebno za ispunjen zivot. Mozes slobodno da ides, bez straha od neprijatelja. Udji sada u moju radost!".

Pavle pise o Hristovom uzdizanju: "On je razoruzao poglavarstva i vlasti i osramotio ih javno, pobedivsi ih kroz njega" (Kolosanima 2:15). Tako je - na kraju ove trijumfalne povorke teturao se princ tame licno, svezan u lancima! A iza porazenog djavola - ispod tockova nebeske vojske - bile su sve sile mraka, svezane i pobedjene. Bile su izlozene ruganju svih onih koji su u veri umrli pred krstom. A Isus je usao kroz kapiju noseci u ruci skiptar pravednosti, svoj "gvozdeni stap" kojim vlada svim narodima. Tada, nakon trijumfalnog ulaska, zauzeo je svoje mesto na tronu i svu silu, autoritet i vlast.

Kakva divna slika! Nije satana na vlasti. Nije komunizam. Nije ateizam. Ne, Hristovi neprijatelji postoje samo zato sto im je on to dozvolio. A upravo sada oni pune svoje case bezakonja. Isus vlada nad svim stvarima - i jednog dana, kada bude spreman, on ce ih "razbiti kao loncarski sud" (Psalam 2:9).

Ljubljeni, nase shvatanje Hristove pobede nad satanom ne moze biti nejasna, maglovita teologija. Moramo znati i razumeti radosni zvuk! Satana je u potpunosti porazen; ne moze nas drzati zarobljene. A Hrist nas je svojom krvlju oslobodio svake sveze. Sada sedi na tronu sa svom silom i autoritetom, nudeci nam mir, radost i slobodu!

Bas kao sto bi se na dan pokajanja prvosvestenik popeo stepenicama u svetinju, nas prvosvestenik Isus se uzneo u nebeski sator od sastanka, "... kroz vecu i savrseniju skiniju, koja nije rukom nacinjena..." (Jevrejima 9:11). Zaista, Jovan kaze da je video Isusa u svestenickoj odori: "...obucena u dugacku haljinu i opasana po prsima zlatnim pojasom" (Otkrivenje 1:13). Ali Isus se nije uzneo samo da bi uzivao u zasluzenoj slavi - vec i da bi za nas nesto uradio. Apostol Pavle pise: "... Pope se na visinu i zarobi roblje, dade dare ljudima" (Efescima 4:8). Pavle ovde citira 68. psalam: "Ti si izasao na visinu, doveo si roblje, primio darove za ljude... Blagosloven Gospod svaki dan! Ako nas ko pretovara, Bog nam pomaze. Ovaj je Bog nas Bog spasitelj...." (Psalam 68:18-20). Psalmista kaze: "Nas spasitelj nam je dao svaki dar koji nam je potreban da bismo ziveli u slobodi!

A pisac poslanice Jevrejima nas podseca da je sav Isusov rad na nebu povezan sa nama: "Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je samo slika prave, nego u samo nebo, da se sad pokaze pred licem Bozjim za nas" (Jevrejima 9:24), "... jer svagda zivi, da bi se mogao moliti za njih (nas)" (7:25). Hrist sve to cini za nas! Ali sta znaci izraz "svagda zivi da bi se mogao moliti za nas"? Verujem da se Isus moli za nas na tri nacina:

Neki od nas zamisljaju kako Isus stoji pred Ocem i moli ga da nam bude milostiv kada sagresimo. Ne! Hristovo zastupanje je povezano sa sataninim optuzbama protiv nas. Vidis, djavo dolazi pred Bozji tron i optuzuje nas zbog svakog pada ili greha koji ucinimo. On vice: "Zelim pravdu! Ako si pravedan Bog, prokleces i unistices ovu osobu. Ona to zasluzuje!".

Ali tada nastupa Isus. On ne mora da ubedjuje Oca. On jednostavno objavljuje pobedu svog krsta. Tada se okrece satani i kaze: "Zar nisi cuo zvuk trube? Znas da nemas prava na ovo moje dete. Drzi svoje ruke dalje od mog vlasnistva!".

Drugo, Hristovo zastupanje za nas znaci da ce se on pobrinuti da zadobijemo svu radost i dobrobiti koje nam daje Jubilej. Kao sto su Leviti sprovodili zakon koji je svakom coveku davao blagoslov, Isus danas sprovodi u delo privilegije Jubileja za nas. On ce se pobrinuti da znamo da smo slobodni!

Satana ce mozda pokusati da nadmudri pobedu krsta govoreci nam: "U mojoj si vlasti, znas to i sam. Bices svezan pozudom do kraja zivota! Nikada neces pobediti svoje navike". Ali cim se to desi, Isus intervenise. On salje Svetog Duha da sprovede odluku o Jubileju, govoreci: "Cule su se trube! Jubilej je! Pusti ovo slobodno dete. Vise nemas nikakvo pravo na njega!".

Mozda se jos uvek borimo sa grehom - ali smo zakonski oslobodjeni svih sveza. I treba da zatrazimo nasu slobodu i nasledstvo, bez obzira na to koliko se mozda osecamo osudjenima.

Trece, Isus nas zastupa u nasim srcima, mireci nas sa Ocem. On neprestano odgovara na nase sumnje i strahove, podsecajuci nas: 1) da nam je oprosteno, 2) da moramo pamtiti Bozju dobrotu i milost prema nama, i 3) da mozemo imati poverenja u Bozju vernost da ce nam dati svu silu i snagu koja nam je potrebna.

Zahvaljujuci Hristovom zastupanju mozemo reci: "Mozda imam borbe u telu, ali u srcu znam sta je Isus ucinio za mene. Greh me vise ne moze drzati. Cuo sam radosni zvuk!".

Postoji razlog zbog kojeg mnogi hriscani danas zive u strahu i zbunjenosti - ne poznaju radosni zvuk Jubileja. Da, svi oni znaju da je Isus umro i ustao; znaju da njegova krv ima moc da spasi. Ali jos uvek nisu shvatili radosni zvuk svega sto nam je dao da bismo ziveli u slobodi! "Blago narodu koji zna trubni poklic!" (Psalam 89:15). Radosni zvuk koji danas cujemo je Bozja truba koja objavljuje nase oslobodjenje kroz krv Isusa Hrista. A sada, evo jos nekih blagoslova Jubileja:

"... Gospode! U svetlosti lica tvojega oni hode" (isti stih). Jevrejsko znacenje ovog stiha je: "Hodace u radosti, sigurni u Bozja obecanja, mirni u njegovom prisustvu". Jednostavno receno, ne moramo vise hodati u tami zabune, jer cemo gledati svetlost njegovog lica!
"Imenom se tvojim raduju vas dan, i pravdom tvojom uzvisuju se" (16. stih). Znamo da je nasa pravednost necista haljina. Zato se moramo ohrabriti radujuci se u njegovoj pravednosti - koja je samo po veri nasa!
"Jer si ti krasota sile njihove, i po milosti tvojoj uzvisuje se rog nas" (17. stih). Znamo da je jedino Hrist izvor sve nase snage. Ne moramo vise ziveti pod djavoljom petom. Treba samo da pogledamo satanina ledja, gde cemo videti otisak stopala naseg spasitelja. Isus je slomio naseg neprijatelja!
"Jer je od Gospoda odbrana nasa..." (18. stih).U telu smo potpuno bespomocni. Zato u potpunosti verujemo u pobedu Isusovog krsta. On nas brani od svakog neprijatelja!

Krecemo se prema poslednjem, velikom Jubileju kojeg ce oznaciti poslednja truba: "... Svi cemo se izmeniti, u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednja truba. Truba ce, naime, zatrubiti, i mrtvi ce biti vaskrsnuti i neraspadljivi, a mi cemo se izmeniti" (1. Korincanima 15:51-52), " Jer ce sam Gospod na zapovest, na glas arhandjela i na trubu Bozju sici sa neba, te ce mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim cemo mi zivi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh - u susret Gospodu; i tako cemo svagda biti sa Gospodom" (1. Solunjanima 4:16-17).

Kada se zacuju te trube, mrtvi ce ustati. Nece vise biti zatvora, sveza, greha, bolesti. U tom trenutku imacemo vecni Jubilej. Aleluja!

* * *
Milost Jubileja je u Izraelu oznacavala cak i vrednost zemljista. Na primer, ako je zemljiste duznika bilo preuzeto tokom prve godine nakon Jubileja, to bi znacilo da bi davalo prinose 49 godina pre nego sto bi bilo vraceno vlasniku. Zbog toga je bilo veoma vredno. A ako bi zemljiste bilo preuzeto godinu dana pre Jubileja, dalo bi samo jednu zetvu i bilo bi manje vredno.

* * *
Danas, dok svake nedelje slavimo u crkvi, nas prvosvestenik radi u nebeskom satoru od sastanka. I tamo se odvija veliko slavljenje. Mnostvo svetaca i mucenika koji su se drzali Isusa od pocetka vremena okupljeno je oko njegovog trona slaveci ga: "Zato su pred prestolom Bozjim i sluze mu dan i noc u hramu njegovom, i onaj sto sedi na prestolu, prebivace nad njima. Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pasce ih i vodice ih na izvore zivota; i Bog ce otrti svaku suzu iz ociju njihovih" (Otkrivenje 7:15,17).

* * *
Isus ovo pokazuje u prici o bogatom coveku: Bogatas je sagradio veliko imanje, srusivsi ambare da bi izgradio vece. Nakupio je dovoljno dobara za ceo zivot hvaleci se da je sve njegovo. I na kraju, kada je sve zavrsio, poceo je da se odmara. Ali te noci je umro. Preko noci je sve sto je posedovao nestalo - nije od toga imao nikakve koristi! Stoga su Jevreji stalno bili poucavani da su samo zakupci.

Bekstvo Iz Sodoma

wcadmin — Fri, 02 May 2008 11:10:01 -0500

Cuo sam da je jedan svestenik rekao: "Stari zavet nije bitan za vreme u kome zivimo. Nema potrebe da ga i dalje proucavamo". Kako je samo pogresio! Jedan od razloga zbog kojih volim da citam Stari zavet je taj sto on na jednostavan i prost nacin objasnjava Novi zavet. Starozavetne price su pune nagovestaja vecnih istina koje mozemo videti u zivotima ljudi koji su stvarno postojali. Na primer - u Starom zavetu Izrailj predstavlja hriscanina, a Egipat predstavlja svet. A Izrailjev put kroz divljinu predstavlja duhovni put nas hriscana. Takodje, drvo koje je ucinilo da voda u Meri postane pitka predstavlja Hristov krst. A stena u pustinji iz koje je potekla voda predstavlja naseg spasitelja koji je bio prikovan na krst.

Zaista, Pismo kaze da se sve nase duhovne borbe danas ogledaju u fizickim borbama koje je vodio Izrailj: "A ovo se njima dogadjase kao primer, a napisa se za nauku nama, na koje su dosli krajevi vremena" (1. Korincanima 10:11). Cak su i sator i sve sto je u njemu primeri nebeskih stvari: "Oni sluze slici i senu nebeskoga, kao sto je receno Mojsiju kad je hteo da nacini skiniju: "Gledaj, rece, da nacinis sve po slici koja ti je pokazana na gori" (Jevrejima 8:5). Svi ovi primeri iz Starog zaveta treba da nam pomognu da ne padnemo u neverstvo, kao sto se to dogodilo Izrailju. Pisac poslanice Jevrejima kaze: "Trudimo se, dakle, da udjemo u taj mir, da niko ne padne zbog iste neposlusnosti" (Jevrejima 4:11). Drugim recima: "Proucavajte Stari zavet i ucite na Izrailjevom primeru. Nemojte praviti iste greske kao i oni!".

Kada god ne razumem nesto u Novom zavetu, okrenem se Starom, gde mogu pronaci objasnjenje. Na primer, ako hocu da se naucim da obaram duhovne zidove koje je djavo izgradio u mome zivotu, pronasao bih pricu o Isusu Navinu i video bih kako su pali zidovi Jerihona. Izrailjeva borba sa tim zidovima mi pomaze da shvatim kako mogu oboriti sve zidove koji me sprecavaju da u potpunosti dodjem Hristu. Isto tako, ako na primer hocu da nesto naucim o pobedjivanju u molitvi, pronasao bih pricu o Jakovu i njegovoj borbi sa andjelom. Ili, ako hocu da znam kako da, kao svestenik, sacuvam svoje pomazanje, citao bih o Samsonu i o tome kako je on izgubio svoje pomazanje.

Kada ovako posmatramo stvari, prica o Sodomu predstavlja snazan primer Bozje mrznje prema grehu. Apostol Petar pise: "I (Bog) sazeze gradove Sodom i Gomor i osudi ih na propast i postavi za primer buducim bezboznicima" (2. Petrova 2:6). Petar kaze: "Bog je imao cilj kada je unistio Sodom. Njegov obracun sa tim gradom treba da bude lekcija svakom drustvu!".

Hajde da razmotrimo pricu o Sodomu, da bismo mogli razotkriti o kojoj novozavetnoj istini se tu radi.

U 19. glavi 1. Mojsijeve citamo pricu o Lotu, koji je bio Avramov sinovac. Apostol Petar opisuje Lota kao pravednika (vidi 2. Petrovu 2:7-8). Pa ipak, Lot je ziveo tamo gde nije trebalo - u pokvarenom Sodomu.

Cak i danas, Sodom se povezuje sa svime sto je zlo, nasilno, izopaceno i udaljeno od Boga. Gresi ovoga naroda su postali toliko veliki, da je njihov smrad dospeo do nebesa. I najzad je Bog rekao: "Dosta! Gresi ovoga grada su se popeli do neba. Sada cu spaliti Sodom do temelja!" (Na jevrejskom "sodom" znaci "spaljen, sprzen").

Vecinu nas Sodom podseca na danasnje gradove - San Francisko, sa svojim napadnim homoseksualcima, Njujork, sa svojom pohlepom i nasiljem, ili na Nju Orleans, sa svojom bezboznom paradom Mardi Gro. Ali, da bismo pronasli Sodom, treba samo da pogledamo u sopstvena srca. Vidis, svi smo mi rodjeni sa sodomskom prirodom - ljudsko srce je pokvareno i puno svake zloce: "Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mecete na merila zlocinstva ruku svojih na zemlji" (Psalam 58:2), "Svaka mu je opacina u srcu, kuje zlo svagda, zamece svadju" (Price 6:14), "Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trce na zlo" (18. stih). Sam Isus kaze da je nasa priroda takva od rodjenja: "Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, kradje, lazna svedocanstva, hule. To je ono sto pogani coveka…" (Matej 15:19-20).

Iako je ljudska priroda ovakva, Bog je nazvao Lota pravednikom. Ipak, Lot je imao veliki duhovni problem: nevidljivom zicom je bio vezan za Sodom! Taj zli grad je scepao njegovo srce, a Lot se nije mogao osloboditi, iako je njegova dusa sve vise i vise propadala: "Jer, gledajuci i slusajuci, mucio je pravednik, ziveci medju njima, od dana do dana svoju pravednu dusu njihovim bezakonim delima" (2. Petrova 2:8). Lot je mogao nesto i preduzeti umesto sto je ostao u Sodomu. Pismo kaze: "Blago coveku koji ne ide na vece bezboznicko, i na putu gresnickom ne stoji, i u drustvu nevaljalih ljudi ne sedi" (Psalam 1:1). Trebalo je da odluci: "Dosta mi je - moram da idem odavde! Ako jos malo ostanem, ovo zlo ce me scepati. To ce me kostati duse!". Ali nikada nije imao snagu volje da to i ucini. Bog je vec bio dao Lotu priliku da ode. U 14. glavi 1. Mojsijeve citamo da su ujedinjene vojske careva napale Sodom i Gomor, pljackajuci gradove i odvodeci ljude u ropstvo. Medju tim zarobljenim ljudima bili su i Lot i njegova porodica (vidi 1. Mojsijevu 14:12). Kada je Avram cuo za taj napad, naoruzao je 318 svojih momaka i krenuo za osvajacima. Zatim je uz pomoc Bozje cudotvorne sile savladao neprijateljske careve i sve povratio: "I povrati sve blago; povrati i Lota sinovca svojega s blagom njegovim, i zene i ljude" (16. stih). Lot se na natprirodan nacin oslobodio od Sodoma. Ali, umesto da je napustio taj zli grad, vratio se pravo u njega!

Moj pokojni prijatelj, Leonard Rejvenhil, veliki Bozji prorok, napisao je knjigu "U Sodomu nije bilo Biblije". Zaista, tamo nije bilo biblijskih spisa - ali taj grad je doziveo jednu od najvecih propovedi koje su ikada ispricane covecanstvu. Ta propoved je bio Avram - Bozji covek koji je bio pravedan.

Stanovnici Sodoma su videli kako se Avram moli, placa desetak i ponizno hoda pred Gospodom. A kada je odbio da primi nagradu zato sto je spasao grad, to je predstavljalo ljubazan prekor njihovom pokvarenom nacinu zivota. Avram nije zeleo cak ni pertlu iz Sodoma! (vidi 23. stih)

Primer ovog Bozjeg coveka je trebalo da natera Lota da uzdrhti - ali to se nije desilo. Lot je i dalje odbijao da napusti Sodom. Cesto sam se pitao: "Zasto Lot nije otisao? Biblija kaze da je voleo Boga. Pa valjda se brinuo za svoju dusu?". Verujem da u ovom odlomku Bog hoce da kaze nesto.Sustina je u tome da nas niko, cak ni sveti propovednik poput Avrama, ne moze osloboditi od greha koji je u nasem srcu. Niko nas ne moze izvesti iz Sodoma, jer ljudsko telo nema u sebi tu silu kojom bi se u potpunosti moglo osloboditi!

Lot predstavlja danasnjeg hriscanina koji se bori. Ovakav vernik je verom primio Hristovu pravednost, ali njegovu dusu muci greh koji vidi u drustvu i u svome srcu. On zna da voli Boga. Ali nesto je ostalo u njegovoj dusi - mozda neka ruzna navika ili zle misli. Bozji zakon mu govori: "Ukloni od sebe svaki greh. Plata za greh je smrt". Zaista, zakon od njega neprestano zahteva poslusnost. Ipak, taj zakon stalno osudjuje njegovo srce. Svaki put kada taj covek pocini greh, zakon vrisne: "Kriv si!".

Ovaj hriscanin zna da ne poseduje tu silu kojom moze napustiti svoj greh. Stalno obecava Bogu da ce biti bolji, ali uvek posustaje pred svojim grehom. Na kraju place: "Potpuno sam svezan. Nemam snage da savladam ovo". On ne moze da se izvuce iz Sodoma!

U Starom zavetu od ljudi se zahtevala potpuna poslusnost. Bozji zakon nije dopustao ni najmanji znak neposlusnosti. Jednostavno receno, dusa koja gresi umire. Zapovesti su jasno opisivale savrsenu poslusnost koju sveti Bog zahteva. Ali zakon nije pripremio ljudsko telo za takvu poslusnost. I tako je covek bio potpuno nesposoban da drzi zapovesti zakona. Pavle je rekao da je zakon "… jaram na vratu, kojega ni ocevi vasi ni mi ne mogosmo poneti" (Dela apostolska 10:5). Ipak, Pavle takodje kaze da je zakon "… pedagog za Hrista, da se verom opravdamo" (Galatima 3:24). Zakon iznosi na videlo nasa srca i uci nas da smo slabe volje, bespomocni poput beba, i da nam je potreban spasitelj.

Mozda se sada pitas: "Zasto Bog od nas zahteva savrsenu poslusnost, a ne daje nam i silu da to ostvarimo?". Biblija je jasna: Bog je morao da nas dovede do tacke gde shvatamo da nemamo snage da pobegnemo od greha!

Izrailju je trebalo 400 godina patnje da bi shvatili da se sami ne mogu izbaviti. Svojom snagom se nisu mogli osloboditi robovlasnika. Morali su da imaju osloboditelja - Boga koji bi ih dosegao i izveo iz ropstva. I trebali su im vekovi - sve do proroka Zaharije - da shvate da im je potreban iskupitelj. Konacno su bili uvereni da im je potreban spasitelj koji bi im bio "zid ognjen u naokolo i slava usred njega" (Zaharija2:5). Sam Bog bi tada bio vatreni zid oko njih - i slava medju njima!

Ipak, mnogi hriscani danas jos uvek nisu naucili tu lekciju. Zive pod zakonom - bore se u telima, obecavaju svasta Bogu i pokusavaju da se oslobode svog greha. Svakoga dana se bude govoreci: "Sada je cas, Gospode! Skupicu snagu i oslobodicu se ovih lanaca. Treba samo jos malo da se potrudim, i oslobodicu se!". Ne - to se nikada nece dogoditi! Samo ces osecati jos vecu krivicu. Zakon je tu da bi nas uputio ka krstu, da bismo shvatili svoju bespomocnost i potrebu za otkupiteljem!

Mozda mirno sedis i mislis: "Ovo se ne odnosi na mene. Ne robujem nikakvom grehu. Ne cinim preljubu, ne pusim, ne pijem. Slava Bogu, u meni nema nicega sto je nalik Sodomu". U kakvoj si samo zabludi! Jakov pise: "… svakoga kusa njegova zelja koja ga vuce i mami" (Jakovljeva poslanica 1:14). Strasti mame svakoga od nas, bez izuzetka! Jakov zatim dodaje: "Tada zelja zacne i radja greh" (15. stih). On ovde govori o procesu radjanja. U nasem srcu se zacinju strasti. Srce je materica svakog greha koji pocinimo. I kao sto ne postoje dve potpuno iste bebe, tako ne postoje ni dva ista greha. Svako stvara svoju sopstvenu vrstu greha. I tako, tokom godina, mnogi hriscani se sazive sa svojim tajnim grehom. Oni, kao i Lot, postaju slepi za taj greh i pocinju da ga olako shvataju.

Mislim na mnoge takve primere u Hristovom Telu: olako shvatamo greh trazenja hvale od drugih ljudi. Olako shvatamo greh trcanja za polozajem, greh ponosa zbog nasih duhovnih korena, poznavanja Biblije, molitvenog zivota. Mozda smatramo da smo ponizni i ljubazni - ali nismo!

Bog ne shvata olako nase grehe. Naucio sam ovo na tezak nacin. Danas, kada se osvrnem na skoro 50 godina sluzbe, postidim se trenutaka kada sam dozvolio da me greh ponosa prevari. Secam se kada sam kao govornik ucestvovao na jednoj konferenciji. Mislio sam: "Gospod me je blagoslovio tako velikim otkrivenjem. Nisam zadivljen nijednim poznatim licem ovde. Bog me je od rodjenja izdvojio da budem pomazani propovednik!". Nedugo posle toga nasao sam se pod ispitivackim svetlom Svetog Duha - a ono je zasijalo pravo na moj ponos. Da se nisam drzao Pavlovog ohrabrenja da treba ostaviti za sobom ono sto je proslo, pao bih u ocaj. Ali Bog mi je pokazao svoju milost. Zahvaljujem Gospodu na njegovoj milosti i strpljenju prema meni, tada i sada. Danas je moj povik iz srca: "Gospode, znam da nisam ponizan i skroman kao sto sam mislio da jesam. Bio sam svojeglav i samouveren. Sada shvatam da sam pomazan samo po tvojoj milosti!".

Moji problemi mozda nisu isti kao i tvoji. Ali verujem da postoje tri stvari koje svi mi moramo uraditi ako zelimo da se izbavimo iz Sodoma:

"I rece Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh njihov je grdan" (1. Mojsijeva 18:20). Svi mi volimo da slusamo o Bozjoj milosti, blagosti i strpljenju. Ali ne zelimo da se suocimo sa cinjenicom da ce se on jednoga dana usprotiviti svemu sto podseca na Sodom! Bog je ovako otkrio svoju prirodu Mojsiju: "Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom, koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i grehe…"(2. Mojsijeva 34:6-7). Ipak, u sledecoj recenici Bog je dodao "koji ne pravda krivoga" (7.stih). Gospod je govorio: "Necu trpeti greh! Da, ja jesam milostiv i strpljiv. Ali dolazi vreme kada necu vise biti strpljiv kada je u pitanju tvoj greh. I tada ce Sodom izgoreti!"

Lot je dva puta bio upozoren. Dva andjela su dosla k njemu govoreci: "Lote, bezi odmah, pre nego sto te zloba ne unisti! "…Ustani, uzmi zenu svoju i dve kceri svoje koje su tu, da ne pogines u bezakonju grada toga" (1. Mojsijeva 19:15). Znamo da Lot nije ozbiljno shvatio ovo upozorenje. Stavise, spavao je tako spokojno, da su sledeceg jutra andjeli morali da ga bude. Njegovi buduci zetovi su verovatno mislili: "Da stvarno veruje u to upozorenje, vec bi bezao odavde. Ali on ocigledno ne veruje - pa zasto bismo onda mi verovali?".

Ovo treba da svima nama bude lekcija! Mozemo do mile volje svedociti o Isusovom ponovnom dolasku, ali ako ne zivimo kao da to stvarno i ocekujemo, niko nas nece slusati!

Verujem da postoji nesto sto nazivamo "Bozji ultimatum". To je kada Sveti Duh zna da ce te tvoj greh ubrzo upropastiti. Ipak, pre nego sto tvoja tajna pozuda bukne kao plamen, Gospod ti dolazi i kaze: "Ja sam Bog milosti, i hocu da te izbavim od toga. Okreni se od svoga greha. Poslusaj me!". Ultimatume nalazimo po celoj Bibliji. Na primer, u Delima citamo da su Ananija i Safira bili opomenuti da ne zaloste Svetoga Duha svojim lazima. A kada su slagali, na mestu su pali mrtvi (vidi 5. glavu Dela apostolskih). Isto tako nas i Pavle upozorava da ne zalostimo Duha: "I ne zalostite Svetoga Duha Bozijega, kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja" (Efescima 4:30).

Nije vazno koliko se molis ili postis, ili koliko si veran u svom radu za Boga. Ako neces da priznas da je tvoj greh zacet iz tvojih strasti - i ako ne verujes da ce se Bog sa tim obracunati - onda se varas!

Dan obracuna u Lotovom zivotu je konacno dosao. Rulja muskaraca je opkolila njegovu kucu, lupajuci na vrata i vicuci nepristojne stvari. Trazili su od Lota da im posalje napolje dva andjela kako bi ih silovali: "… Gde su ljudi sto dodjose sinoc k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo" (1. Mojsijeva 19:5). To je bila uzasna scena. Pa ipak, Lot je pokusao da se nagodi sa njima. On je ocigledno bio sudija u Sodomu, jer je sedeo na gradskoj kapiji; stoga je morao da zastiti svoj ugled. Cak ih je nazvao "bracom", dokazujuci time da je olako shvatao greh Sodoma!

"…Nemojte braco ciniti zla. Evo imam dve kceri, koje jos ne poznase coveka; njih cu vam izvesti, pa cinite s njima sto vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude" (7. i 8. stih). Jedan teolog je napisao da je Lot znao da ovi ljudi nece nauditi njegovim cerkama, jer su bili homoseksualci. Mozda je Lot razmisljao: "Ovi ljudi samo zele da zadovolje svoje izopacene zelje. Oni nisu nikakva pretnja za zene. Ako im sada posaljem cerke, vratice mi ih sutra ujutru nepovredjene!".

Kakva nepromisljenost! Cak i da je to bila istina, Lot bi i dalje samo pokusavao da se od jednog greha oslobodi uz pomoc drugog. Ali nemoguce je nagoditi se sa pozudom! Kada god pokusate da je ogradite, ona provaljuje ogradu i izliva se napolje.

Na Lotovom primeru vidimo sta skriveni greh moze uciniti pravednome coveku. On je bio u zabludi. Greh ga je doveo u tako opasno stanje, da bi dao sve, cak i svoju voljenu porodicu, samo da sacuva svoj zivot. Verovatno je mislio: "Ako ovo upali, spasicu i cerke i ugled. Sve ce ostati onako kako je i bilo. Zivot u Sodomu i nije tako los!". Ovaj covek nije bio spreman da se suoci sa stvarnoscu! Odugovlacio je konacni obracun, pokusavajuci da odlozi Bozje oslobodjenje. Ljubljeni, to je stav mnogih hriscana danas. Oni ubedjuju sebe: "Moj Bog je Bog milosti. Vec me je i ranije oslobadjao od greha, ucinice to opet". Ne! Bog ti u ovom odlomku govori: "Nema vise pogadjanja. Ne mozes vise manji greh menjati vecim. Svi gresi sada moraju nestati!".

Lot bi umro prilikom unistenja Sodoma da Bog nije preuzeo stvari u svoje ruke. On je bukvalno scepao Lota i njegovu porodicu i izvukao ih iz grada: "A on se stade snebivati, te ljudi uzese za ruku njega i zenu njegovu i dve kceri njegove, jer ga bese zao Gospodu, i izvedose ga i pustise ga iza grada" (1. Mojsijeva 19:16). Kakva slavna slika novozavetne milosti nasega Gospoda! Dok je Lot oklevao na ivici propasti, bez imalo snage ili volje da se oslobodi, Bozja ruka je odvela na sigurno ovog zbunjenog, obmanutog, grehom svezanog coveka. U sustini, on je govorio Lotu: "Volim te, i necu dopustiti da umres. Ti si pravedan covek, Lote - i ja sam te upozorio. Dodji sada!".

"Jer Hristos jos kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezboznike"

(Rimljanima 5:6). Bukvalno znacenje reci "slabi" ovde je "bez ikakve sposobnosti ili volje". Bog kaze da zeli da radi umesto nas - jer mi nemamo nista sto bismo mogli dati!

Gospod je imao jos jedno uputstvo za Lota: "… Izbavi dusu svoju i ne obziri se natrag… bezi na ono brdo da ne pogines" (1. Mojsijeva 19:17). Planina je ovde predstavljala Bozje prisustvo, mesto gde bi covek mogao biti nasamo sa njim. Vidimo da se ovo ponavlja u celom Pismu: Bozja slava je Mojsija dotakla na planini… tu se Hrist preobrazio pred svojim ucenicima… tu je u molitvi trazio oca. Sve se to dogadjalo na planini. "Velik je Gospod i slavan veoma u gradu Boga nasega, na svetoj gori svojoj" (Psalam 48:1), "… Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i ucice nas svojim putevima, i hodicemo stazama njegovim"(Isaija 2:3). Poruka je: "Kada te Bog oslobodi verom u njegova obecanja, trci pravo na planinu njegove svetosti!".

Ali Lot jos uvek nije bio voljan da trci u Bozje prisustvo. Rekao je: "…Ne mogu uteci na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem"(1. Mojsijeva 19:19). Umesto toga je pitao Boga da mu dopusti da skrene u Sigor. Bog je to dopustio. A Lot je na kraju ipak zavrsio na planini. Ali kada je dospeo tamo, desilo se nesto gore i od Sodoma. Lot se napio, a njegove dve cerke su ga zavele i kasnije rodile sinove. Kakva tragicna slika! A sve se to desilo zato sto Lot - iako oslobodjen - nije hteo da se vise priblizi Bogu.

Verujem da nam sledeci stihovi otkrivaju kako nas Bog oslobadja od Sodoma: "Buduci da su nam sve Bozanstvene sile njegove, koje trebaju k zivotu i poboznosti, darovane poznanjem onoga koji nas pozva slavom i dobrodetelju, kroz koje se nama darovase casna i prevelika obecanja, da njih radi imate deo u Bozjoj prirodi, ako uteknete od telesnih zelja ovoga sveta" (2. Petrova 1:3-4).

Bog nam dolazi dok smo jos zavedeni i svezani, sa mocnim obecanjima o potpunom oslobodjenju. On kaze: "Dajem ti rec da cu te osloboditi i drzati dalje od tvog greha. Dacu ti srce koje ce me poslusati. A sada, veruj mojim obecanjima!". Kakva divna, oslobadjajuca istina! Kada poverujemo u Bozja obecanja, bivamo izbavljeni od greha. Razmislite malo o tome. Petar kaze da su vernici kojima se obraca u ovoj poslanici "utekli od telesnih zelja ovoga sveta" (4.stih). Kako su ovi hriscani pobegli od greha? Data im je bozanska sila - zivot i svetost - kroz njihovu veru u Bozja obecanja!

Ljubljeni, tvoj otac zeli da upoznas potpunu radost u Hristu. A tu radost ces imati jedino kada se oslobodis od sile greha. Zato dozvoli Svetome Duhu da udje u matericu tvojih greha i odatle ukloni sve sto nije nalik Hristu. Moli se Gospodu bas sada:

"Oce - slazem se sa tobom kada je u pitanju moj greh. Smrad mog stalnog popustanja je dospeo do neba. Znam da to mora odmah prestati! Gospode, prihvatam tvoj ljubazni, bozanski ultimatum, i sve polazem pred tebe. Sagori u meni sve sto je zlo. I neka se tvoja obecanja usade u moje srce. Vodi me na planinu tvoje svetosti!".

TVRDA SRCA U BOZJEM DOMU

wcadmin — Fri, 02 May 2008 11:13:45 -0500

Ovo sto cu sada reci ce vas mozda sokirati, ali ja u to verujem celim srcem: najtvrdja srca na svetu ne nalazimo medju nevernima, vec medju Bozjom decom!

Kada mi hriscani razmisljamo o ljudima tvrdoga srca, vecina nas misli na zaklete ateiste, kao sto je Medlin Marej O¢ Her. Ta zena je ucinila da se molitva u drzavnim skolama ukine. Ateisti poput nje ismevaju i samu ideju o Bogu. Kada god govore o hriscanima, njihove reci su ostre. Drugi ateisti iskazuju svoj bes protiv Boga - na primer pevac Merilin Menson, koji na svojim nastupima cepa Biblije. Kada slusamo o takvim ljudima, mislimo: "Ovo su ljudi sa verovatno najokorelijim srcem na svetu!". Ili mozda mislimo na ratoborne homoseksualce, kao sto su oni koji su pre nekoliko nedelja paradirali 5. Avenijom u NJujorku. Mnogi od njih su ismejavali hriscanstvo i vredjali Gospodnje ime - a jedan od njih je i nosio natpis "Isus je homoseksualac". Kada slusamo o ovim ljudima, mislimo: "Njihova srca su otvrdnula zbog greha. Nemoguce ih je dosegnuti!".

Mozda mislimo na komunisticke drzave koje su decenijama progonile hriscane. Na primer, rezim Fidela Kastra je na Kubi zatvorio sve crkve i poceo da pretvara katedrale u komunisticke centre. Kubanske vodje su se hvalile: "Iskorenili smo svu religiju!". U to vreme su mnogi hriscani mislili: "Niko ne moze imati tvrdje srce od ovih bogomrzaca!".

Mogao bih sada da nabrajam i nabrajam, da opisujem svakojake psovace i rugace koji odbacuju Hrista. I svakoga od njih bismo mogli opisati kao coveka tvrdoga srca. Ali ako hocete da vidite najtvrdja srca - ona koje Gospod najvise prezire - onda morate doci u Bozji dom. Najtvdja srca uvek nalazimo medju njegovim ljudima!

"Covek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput ce propasti, da nece biti leka" (Price 29:1). Jevrejska rec se ovde odnosi na poucavanje, ukljucujuci tu i propovedanje Svetoga Duha. A rec "bez leka" ovde je "marpe", sto znaci "bez bilo kakve mogucnosti ozdravljenja".

Ovaj stih nam govori o tvrdoci srca koja je posledica zanemarivanja svih upozorenja o opasnosti odbacivanja istine. Tokom vremena tvrdoca postaje takva da ju je nemoguce izleciti. Pa ko su ti ljudi koji najcesce slusaju ovakva upozorenja? To su hriscani, oni koji svake nedelje slusaju propovedi u Bozjem domu!

Ali tragicna je istina da mnostvo hriscana, iako slusa vatrene poruke koje dolaze direktno sa Bozjeg trona, nikada ne sprovodi u delo ono sto cuje. Oni ne dopustaju Bogu da udje u neke oblasti njihovog zivota. I kako stalno slusaju poruke a ne obracaju nikakvu paznju na njih, oni otvrdnu. Na kraju, za njihovo izlecenje nema nikakve nade. Nasuprot tome, ima nekih homoseksualaca cije je tvrdo srce izleceno. Oni su u pocetku psovali Hrista i pesnicom pretili Bogu. Ali kada su culi evandjelje i osetili cisti i ljubazni ukor Svetoga Duha, njihova srca su omeksala. Mozda mislis: "Cekaj malo. Zar tvrdis da postoji nada da se jedan takav gresnik izleci od svoje okorelosti, a da za hriscanina cije je srce otvrdlo nema nade? Kako je to moguce?". Razlika je u tome sto homoseksualac nije dan za danom slusao prekore, ne obracajuci paznju na njih. Ali hriscanin jeste!

Dobra ilustracija ovoga je zivot sina Medlin Marej O¢ Her. On je odrastao u verovatno najbezboznijoj porodici u Americi. Kasnije je radio za majku, ratujuci protiv Boga i religije. Ali kada je cuo evandjelje, bio je spasen - kasnije je postao svestenik koji propoveda Hrista, umesto sto ga progoni. Okorelost ovog coveka je bila izleciva - jer nije bez prestanka slusao i odbacivao propovedi.

Isto vazi i za mnoge ljude koji su godinama ziveli pod komunistickom vlascu. Kada je pala gvozdena zavesa, evandjelje je natopilo bivse komunisticke zemlje i hiljade ljudi su prihvatile Isusa. Vojnici Crvene armije su se obracali, pa su cak i neki od vodecih generala postali mocni Hristovi svedoci. Za samo nekoliko dana, vladini sluzbenici, ucitelji, pa cak i ljudi iz KGB-a su trazili Biblije i propovedali Hrista onima na koje su imali uticaj.

Nasa sluzba je organizovala evangelizacije u Poljskoj bas pre nego sto je komunizam pao. To je bila jedna od retkih prilika da su vlasti dozvolile nekome da drzi otvorene verske sastanke. Svake noci kada sam propovedao, stotine mladih ljudi su placuci trcale napred - bili su slomljenog srca i gladni Hrista. Svima im je bio ispran mozak protiv religije. Ali njihova okorelost je bila izleciva, jer nisu stalno slusali opomene niti su otvrdnuli u odnosu na Bozju rec.

Moje je iskustvo da su se najtvrdja srca - ona neizlecivo tvrda srca - oduvek mogla naci medju ljudima koji slusaju propovedi pomazane Svetim Duhom. Takvih srca nema u hladnim crkvama gde je evandjelje vec generacijama iskvareno. Ne - ona se nalaze tamo gde se propoveda cista rec! Mozda se pitas: "Ali sta je to zapravo tvrdo srce?". Tvrdo srce je ono koje se odlucno opire Bozjoj reci. Takvo srce je nemoguce pokrenuti, ono je imuno na upozorenja Svetoga Duha. Nemoj me pogresno shvatiti: otvrdnjavanje srca nije povezano samo sa okretanjem od Boga, ili odbacivanjem Hrista, ili neodlazenjem u crkvu. Tvoje srce moze otvrdnuti cak i ako si u crkvi kad god su vrata otkljucana. Mozes otvrdnuti dok slusas pouke na kasetama... dok pevas hvale... dok sluzis kao dezurni, ucitelj, ili pevas u grupi za slavljenje. Zaista, mozes toliko otvrdnuti dok sluzis, da ni samoga Isusa ne bi poslusao kada bi ti govorio sa propovedaonice!

Mozda sada mislis: "Au! Ovo mi zvuci isuvise strasno. Pored toga, moje srce nije tako tvrdo". Budite sigurni, ne zelim nikoga da uplasim. Ali ako stalno ignorises upozorenja Bozje reci, bolje bi ti bilo da pocnes da odlazis u najmrtviju crkvu koju mozes da nadjes. Tada neces biti tako strogo osudjen kao sto bi bio da si sedeo u crkvi ispunjenoj Svetim Duhom i stalno odbacivao pomazanu rec koja ti se daje. Ako nastavis da to cinis, srce ce ti postati neizlecivo tvrdo!

Zelim da ti dam jedan test, da vidim da li je tvoje srce vec pocelo da otvrdnjava. Postavicu ti nekoliko pitanja:

1. Koliko puta si cuo ili procitao poruku o opasnosti zanemarivanja svakodnevne molitve i citanja Biblije? Mnogo poruka sam napisao na ovu temu jer znam da ce teska vremena doci na nase drustvo. Pa ipak, mnogi i dalje odbijaju da citaju Bibliju ili da provedu bar 5 minuta u razgovoru sa nebeskim Ocem. Ljubljeni, ako zanemaris svoju tajnu klet u kuci - ako mislis da ce molitva u crkvi zadovoljiti sve tvoje potrebe - nikada neces prebroditi nevolje koje su pred nama. I ako onda kada ti sve ide glatko ne poslusas rec koja treba da te isceli i ojaca, kako ces naci snage da pobedis u teskim vremenima? Ako si zanemario podsticaje Svetoga Duha da odes u klet i molis se, onda je tvoje srce ucinilo prvi korak prema otvrdnjavanju. Mozes ciniti dobra dela, blagosiljati ljude i izlivati svoje srce na sluzbi. Ali ako zanemarujes provodjenje vremena sa Ocem - odbijajuci da trazis njegovo lice i obratis paznju na njegovu rec - postaces slab, strasljiv, depresivan, i konacno, plen za djavola. Licno poznavanje nebeskog Oca je jedini nacin da se pripremis za ono sto dolazi!

2. Koliko si puta bio upozoren da ogovaranje ima strasne posledice? Neki put sam protiv ogovaranja upozoravao blago, neki put gromoglasno. Pisao sam o tome kako su ogovaranje i gundjanje skupo kostali Izrael. Izraelci su s vremena na vreme bivali upozoreni na opasnost ovoga greha. Ali njihovo srce je i dalje bilo tvrdo za Bozju rec - i to ih je dovelo do bednog zivota u pustinji punoj zmija.

Da se opet vratimo na tvoj zivot. Da li si u toku protekle nedelje rekao nesto protiv brata ili sestre, nesto sto nije trebalo da kazes? Ili si mozda slusao necije ogovaranje? Ako jesi, da li bi dozvolio sebi da posumnjas u tog brata ili sestru? Pitam te - kako mozes i dalje da ogovaras, pored svih upozorenja koja si cuo? Jedini odgovor je da tvoje srce vec pocinje da postaje tvrdo!

3. Koliko puta si cuo upozorenje protiv tajnog greha? A sta je sa grehom u srcu o kome ti Bozji Duh stalno govori? Proteklih godina sam mnogo pisao o opasnostima zivljenja sa nekim grehom. Ali nisam samo propovedao protiv greha, vec sam govorio i o Bozjoj sili vaskrsenja. Pokazao sam da nam Gospod kroz svoga Duha daje silu i u nasa srca stavlja volju da cinimo ispravne stvari. Pa ipak, znam ljude koji me godinama slusaju u crkvi na Tajms skveru - a i dalje piju, puse i psuju. Ljubljeni, to je tvrdo srce! Ko se usudjuje da iz nedelje u nedelju sedi i slusa ljubazne ukore, a ipak nastavlja da gresi, nikada ne dopustajuci sebi da bude ubedjen da gresi? Onaj cije srce postaje tvrdo!

Mozes iskreno da verujes da si prihvatio propoved jednostavno zato sto si je cuo, razmislio o njoj i razgovarao o tome za vreme vecere. Pa ipak, mozes sve to uraditi a da i dalje budes samo slusac, a ne i izvrsilac Bozje reci.

Deca Izraela su volela da cuju Jezekiljevo silno propovedanje - ali nikada ga nisu poslusali! "I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i slusa reci tvoje, ali ih ne izvrsuje: u ustima su im ljupke a srce njihovo ide za svojim lakomstvom. I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao covek lepa glasa i koji dobro svira; slusaju reci tvoje ali ih ne izvrsuju" (Jezekilj 33:31-32).

Ovde u zajednici su mi mnogi ljudi prilazili posle propovedi, grlili me i govorili: "Silnu rec si propovedao". Ali dok su odlazili, Sveti Duh mi je saputao: "Nije cuo ni rec od onoga sto si pricao!".

Poslanica Jevrejima nam daje silno upozorenje: "Zato, kao sto govori Duh Sveti: danas ako glas njegov cujete, ne budite drvenih srca kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji" (3:7-8). "Jer neki cuvsi prognevise se..."(16. stih). Ovi odlomci jasno pokazuju da njihova okorelost nema veze sa ateizmom, komunizmom, ili bilo kojim drugim "izmom", vec sa slusanjem i neizvrsavanjem Bozje reci.

Znam mnoge u ovoj crkvi koji su blagi, ljubazni, posveceni, ali su u opasnosti da im srce otvrdne! Pitao sam Gospoda: "Oce, kako to ovi posveceni, vredni ljudi mogu da slusaju propovedi jednu za drugom a da se ipak ne promene? Dolaze u tvoj dom iz nedelje u nedelju, obozavaju te, slave te - ali nikako da postanu zreli. Znam to jer ih cujem kako ogovaraju, a znam i za neke druge grehe u njihovim zivotima. Vole da cuju tvoju rec, ali joj se jednostavno ne pokoravaju. Gospode, sta ih to sprecava da se pokore tvojoj reci?". Bog mi je pokazao da je stvar u njihovom obracenju. Ovi nemarni ljudi se nikada zapravo i nisu obratili! Vidis, Biblija govori o dve vrste obracenja: prvo, tu je obracenje koje vodi do isceljenja i oslobodjenja od svih greha. Ovo obracenje je iskusila vecina hriscana. Ali tu je i obracenje koje vodi do okorelosti i zaslepljenosti. Dacu vam primer.

Izrael je rado slusao mocno Isaijino propovedanje - ali oni su i dalje opravdavali sopstvene grehe nazivajuci zlo dobrim i dobro zlim. Zato je Bog poucio Isaiju: "Idi, i reci tome narodu: slusajte ali necete razumeti, gledajte ali necete poznati. Ucini da odeblja srce tome narodu i usi da im otezaju, i oci im zatvori, da ne vide ocima svojim i usima svojim da ne cuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele" (Isaija 6:9-10). Bog je znao da Izraelci ne zele da se oslobode svojih greha. Isuvise su voleli svoja telesna zadovoljstva i bezbozne prijatelje. Zato je Gospod rekao Isaiji: "Ovi ljudi nikada nece promeniti svoja srca. Od sada im vise necu govoriti. Mozda ce tada neko od njih i poslusati, pre nego sto bude kasno!". Jednostavno receno, Bog je od svog naroda zahtevao potpuno predanje. Govorio je: "Ako cete se zvati mojim imenom, ako ce se vase srce obratiti, onda se to mora desiti tako da budete oslobodjeni od vasih greha i sveza i isceljeni!".

Zahvaljujem Bogu za sve one hriscane koji su svoj hod sa Isusom zapoceli na ispravan nacin - ljubeci istinu i pokoravajuci se Bozjoj reci. Oni su stvarno bili zalosni zbog svog greha i pokajali su se iz celoga srca. Kada su napustili telesni nacin zivota, zaljubili su se u Gospoda, i njegova rec im je postala svetlo. Danas se oni bezrezervno pokoravaju njegovoj reci.

Druga vrsta obracenja je ono sto se dogadja nekim vojnicima kada krenu u borbu. Kada cuju kako meci zvizde i kako bombe padaju svuda oko njih, tada se suoce sa smrcu - i brzo prizovu Boga!

Ovako se i faraon obratio. Sedam puta je cuo ukore Svetoga Duha, ali jos uvek nije hteo da poslusa Bozju zapovest da oslobodi Izrael. I onda mu je Bog poslao Mosjija po 8. put, sa porukom: "Ovako veli Gospod Bog jevrejski: dokle ces se protiviti da se ne ponizis preda mnom? Pusti narod moj da mi posluzi" (2. Mojsijeva 10:3). Bog je vec bio upozorio Mojsija kakva ce biti faraonova reakcija: "Idi k faraonu, jer sam ja ucinio da otvrdne srce njegovo..." (1. stih). Mozda se pitas: "Sta je faraon mogao da ucini? Na kraju krajeva, Bog mu je vec bio otvrdnuo srce". Ne! Ovde nas reci mogu zavarati. To nije bila konacna odluka: Pismo nam u prethodnim glavama kaze: "A kad faraon vide gde odahnu, otvrdnu mu srce, i ne poslusa ih, kao sto bese kazao Gospod"(8:15). Svaki put kada je faraon odbio da se povinuje Gospodnjoj zapovesti, Bog je pustio nevolju na Egipat. I svaki put bi faraon zavikao: "U redu, Gospode - ucinicu sve sto hoces, samo me izvuci!". Pa ipak, cim bi bio oslobodjen, opet bi se protivio.

Biblija govori isto i o ocima Izraela: "Ali oni i oci nasi uzobestise se i otvrdnuse vratom svojim, i ne slusase zapovesti tvojih. Ne htese slusati, i ne opominjase se cudesa tvojih koja si im cinio, nego otvrdnuse vratom svojim..." (Nemija 9:16-17). Bog uvek zna kakvo je necije srce. I on zna kada ce neko slusati ali ne i poslusati, vec otici svojim putem. Znao je kako ce se faraon ponasati, jer je nakon 7 ukora i nevolja faraonovo srce postajalo sve tvrdje.

Sada se spremala 8. nevolja i to je bilo nesto cega su se Egipcani veoma plasili: skakavci. U Bibliji skakavci uvek oznacavaju propast i pustosenje. U mnogim slucajevima oni predstavljaju Bozju kaznu u narodu ili zemlji. I zaista, prorok Joilo jednu napadacku vojsku poredi sa rojem skakavaca: "I naknadicu vam godine koje izjede skakavac... velika vojska moja koju slah na vas" (Joilo 2:25).

Bog nije slao takve nevolje samo da bi kaznio, vec da bi sproveo svoju bozansku volju i red. Mnogi stanovnici u kucama nasih sluzbi "Timotej" i "Sara" su se u ovo neposredno uverili. Ostali su bez posla, novca, zdravlja, porodica - zato sto su skakavci alkohola i droge pojeli sve u njihovim zivotima. Pa ipak, kroz te nevolje ovi muskarci i zene su se okrenuli Isusu. U Egiptu su rojevi skakavaca dolazili preko noci, prozdiruci sve pred sobom - biljke, useve, sadnice, cak i koru drveta. Za njima nije ostajala ni vlat trave: "I dodjose skakavci na svu zemlju Misirsku, i popadase po svim krajevima Misirskim silni veoma, kakvih pre nigda nije bilo niti ce kad biti onakvih. I pokrise svu zemlju da se zemlja ne vidjase, i pojedose svu travu na zemlji i sav rod na drvetima... i ne osta nista zeleno od drveta i od bilja poljskoga u svoj zemlji Misirskoj" (2. Mojsijeva 10:14-15). Veliki rojevi su punili kuce Egipcana. Svuda su se mogli videti skakavci: na podu, u koritu za mesenje hleba, u mleku, odeci, krevetima. Jeli su sve pred sobom, a njihova krila su pravila zastrasujucu buku. Za nekoliko dana Egipat je bio potpuno upropascen.

I onda se u Pismu pojavljuje veoma vazna, mala rec: tada. "Tada faraon brze dozva Mojsija i Arona i rece: zgresih Gospodu Bogu vasemu i vama" (16. stih). Faraon je priznao svoj greh, i zvucalo je kao da se potpuno pokajao. Ali sta je u tome pokajanju bio njegov motiv? Pismo to jasno kaze u recima samog faraona: "Ali mi jos sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svojemu da ukloni od mene samo ovu smrt"(17. stih). Faraon je govorio: "Da, zgresio sam i zao mi je. A sada me, Mojsije, brzo izvuci iz ove nevolje. Moli se za mene tvome Bogu. U nevolji sam, moras me izvuci!".

Faraon je video da ce sve izgubiti - zato se pokajao, nadajuci se da ce ga Bog izbaviti iz nesrece koju je navukao na sebe. On je samo zeleo da se izvuce iz nevolje!

Da li si i ti, kao i faraon, dosao Bogu zato sto ti je nesto trebalo od njega? Da li si mu se okrenuo da bi se oslobodio droge, obnovio svoj brak, izbavio se iz finansijske nevolje? Da li si rekao sebi: "Ako dodjem Isusu, mozda ce on srediti stvari"?

Tacno je, Hrist ce uciniti cudo za tebe. Ucinice nemoguce u tvom zivotu. Ali ako mu dodjes samo zato sto ti nesto treba, samo da bi se resio svojih problema, neces nimalo napredovati u zrelosti. Naprotiv - samo ces otvrdnuti!

Razmisli o vremenu kada si se obratio. Da li se to desilo nakon sto je neki skakavac sve pojeo? Da li je tvoje zdravlje bilo naruseno? Da li je tvoje dete bilo u nekoj nevolji? Da li si bio u pustosi, okruzen smrcu i razvalinama?

Molim te da me ne shvatis pogresno. Naravno da Bog voli da spasi ljude koji su propali. Kada je sve izgubljeno, on je uvek blizu i veran je da ti da novi zivot. Ali ljubljeni, ne mozes doci Isusu samo da bi dobio pomoc! Moras mu doci zato sto je on Bog i zato sto zasluzuje tvoj zivot, tvoje slavljenje i poslusnost. Opasno je doci u Bozji dom i slaviti, a nemati temelj svakodnevnog citanja Biblije, molitve i intimnosti sa Ocem. Mozes odlaziti u crkvu i biti ucitelj, dezurni, pevati u horu, i mozes reci: "Dobro se secam kako sam se obratio. Priznao sam Isusa pre 5 godina". Ali da se tvoje srce tada zaista obratilo, to bi se danas videlo u tvome zivotu! Duhovno bi rastao citajuci Bibliju i stavljajuci pred Boga sve svoje potrebe i probleme; provodio bi dragoceno vreme s njim u svojoj kleti. I kada god bi cuo upozorenje o dolasku skakavaca, obratio bi paznju, jer znas da Oceve zapovesti poticu od njegove ljubavi prema tebi! Mozda upravo sada mislis: "Da, brate Dejvide, priznajem da sam zanemarivao Bozju rec. I jos uvek sam svezan grehom. Da li sam previse otvrdnuo, toliko da me Gospod ne moze isceliti?". Ne, uopste! Ako sada, dok si u potrebi, prizoves Gospoda, on ce te okrepiti. Kada god se tvoje srce istinski pokaje, on se ne ponasa kao tvoj sudija, vec kao tvoj posrednik i zastupnik. Upravo sada on ti govori: "Samo trazi i ucinicu to za tebe. Doci cu k tebi i dacu ti sve sto ti je potrebno da bi bio slab i slomljen preda mnom".

Da li zelis da rastes do zrelosti u Hristu? Da li zelis da te Gospod ispravlja i vodi ka zivotu i svetosti? Onda ga pozovi danas. Nista te nece bolje voditi stazom koju ti je on pripravio od slomljenog i pokajnickog srca.