"Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime, grade sveti; jer nece vise uci u tebe neobrezani i necisti. Otresi prah sa sebe, ustani, sedi, Jerusalime; skini okove s vrata svojega, kceri sionska. Jer ovako veli Gospod: za badava se prodadoste, i iskupiste se bez novaca" (Isaija 52:1-3).

Ovde je otkrivena Isaijina tuzna vizija onoga sto je crkva postala (imajte na umu da Sion nije samo stari Izrael; Sion predstavlja i Gospodnje otkupljene ljude). Cujte ovaj uzasan opis stanja u kome se nalaze Bozji ljudi:

Tokom proteklih nedelja vapio sam Bogu: "O, Gospode, uhvati me cvrsto. Drzi me, privij me k sebi!". Ceznuo sam za time. Ali nisam znao da jos uvek nisam bio spreman da me Sveti Duh sveze.

U skladu je sa Pismom - stavise, apostolski - moliti se da te Bog sveze. To znaci traziti od njega da ti stavi lisice na ruke, baci njihov kljuc i povede te kao svog zarobljenika.

Isus je rekao: "Neka se ne uznemirava vase srce i neka ne strahuje" (Jovan 14:27). Ipak, cinjenica je da su mnogi hriscani uznemireni - i zive u strahu! Mnogi od njih su ispunjeni panikom, nemirom i ne spavaju nocima. Isus je u istom stihu rekao i sledece: "Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir". Pa ipak, malo je vernih koji mogu iskreno reci da je njihov um uvek, u potpunosti, ispunjen mirom. Kod mnogih taj mir dolazi i odlazi, ostavljajuci ih zabrinutima, uznemirenima i iscrpljenima stresom.

Knjiga proroka Ageja je lekcija o tome kako zadobiti blagoslov i Bozju naklonost. Prorok Agej nam na najjednostavniji nacin govori o tome kako Bozja deca mogu ziveti pod stalnim blagoslovom i naklonoscu. Agej takodje pokazuje uzroke i razloge zbog kojih ljudi gube Bozje blagoslove, i kako ih mogu povratiti. Ovo vazi za narode, porodice i pojedince. Divna je istina da Bog blagosilja one koji koracaju u vernosti - on pokazuje naklonost onima koji su njemu naklonjeni. Ne znam za tebe, ali ja volim da budem s ljudima kojima je Bog naklonjen!

Verujem da je vecina ljudi koji sebe nazivaju Bozjima naucila da se okrece Bogu kada ima neku potrebu. Zaista, vecina hriscana zna da je molitva neophodna. Mnogi vredno traze Gospoda, dolaze mu u suzama, zalosti i pokajanju. Izlivaju mu svoja srca uz plac i preklinjanje, uvereni, poput Davida, u Bozju rec: "Srce moje govori pred tobom sto si rekao: Trazite lice moje; trazim lice tvoje, Gospode!" (Psalam 27:8).

"Dobro mi je sto stradam, da se naucim naredbama tvojim" (Psalam 119:71).

Mozda se, poput mene, pitas - kakva je ovo teologija? Dobro je za mene da budem u nevolji?

Hebrejska rec za "stradanje" znaci "zastrasen, u nevolji, patnji, ponizen, uprljan, povredjen, oslabljen, tuzan. Kada ovo znacenje stavite u stih, on glasi: "Dobro mi je sto sam zastrasen, u nevolji, u patnji, ponizen, uprljan, povredjen, oslabljen, tuzan. I to sve iz jednog razloga - da naucim Bozje naredbe!"

U poznatom odlomku u 13. glavi evandjelja po Jovanu, Isus je uzeo ubrus, opasao se i oprao noge svojim ucenicima. Rekao im je: "Pa kad sam ja, Gospod i ucitelj, oprao noge vama, i vi ste duzni da perete noge jedan drugome".

Neki hriscani bukvalno shvataju ovaj stih. Sluzbe sa pranjem nogu su postale njihov obicaj. Ovo je preporucljivo - ipak, ukoliko to ostane samo ritual, pravo znacenje pranja nogu je izgubljeno.

"Blagosloven Gospod, koji nas ne dade zubima njihovim da nas rastrzu! Dusa se nasa izbavi kao ptica iz zamke lovacke; zamka se raskide, i mi se izbavismo" (Psalam 24:6-8).

Sta je sudbina? Jednostavno receno, to je Bozji cilj za tvoj zivot. To je tebi odredjena ili dodeljena buducnost. Sudbina je ono sto ti je Bog po svojoj volji odredio da budes ili postanes.

Rastuzim se kada u Pismu citam o mnogim Bozjim ljudima i zenama koji su promasili svoju sudbinu. Bog je svakome od njih odredio rad i sluzbu - ali oni su na kraju odbacili njegov plan. Dobro su poceli i jedno vreme su isli u sili svoga poziva. Ali na kraju su umrli u sramoti, promasivsi Bozji cilj za njihove zivote!

"Vino je podsmevac i silovito pice nemirnik, i ko god za njim luta nece biti mudar" (Price 20:1).